Убиство хирурга још под велом тајне

Жељка Домазет
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Убиство хирурга још под велом тајне

Сарајево - Монструозан злочин над угледним хирургом сарајевске болнице “Кошево”, професором доктором Милутином Најдановићем, остао је под велом тајне и неразријешен и послије 20 година.

Врсни хирург Најдановић убијен је 14. августа 1992. године, а до данас за то нико није одговарао.

Његова супруга Рикица Најдановић у више наврата покушавала је да дође до информација ко је и зашто убио њеног мужа, али двије деценије наилази само на зид ћутања.

Рикица је у свом свједочењу, до којег је дошао “Глас Српске”, испричала дешавања из ноћи 14. августа, када је доктор Најдановић одведен из њиховог стана у Сарајеву и када га је посљедњи пут видјела живог.

- Негдје око 21 час испред улаза у зграду појавила су се три наоружана човјека у маскирним униформама. Нико тада није загледао у њихове акредитације и њихова лица. Казали су да долазе из МУП-а и Милутину наредили да се спреми и да иде на саслушање. Милутин се поздравио са мном и казао да не бринем - испричала је Рикица и додала да су се ова тројица распитивала како се може ући у зграду послије полицијског часа и да ли су врата закључана.

- Ни они, ни Милутин више се нису појавили. Умјесто њих, сутрадан су се појавили људи из Центра служби безбједности. Уредно су показали легитимације и регистрације и питали како је Милутин био обучен када је одведен. Претпостављам да су га видјели још раније убијеног и само дошли да потврде идентификацију. Двије комшинице су отишле са њима да га идентификују и касније ми рекле да је убијен. Ко је то учинио, зашто и због чега, не знам - причала је Рикица, такође љекар.

Најдановићеви пријатељи и колеге са Хирургије испричали су да се радило о изузетном човјеку, великом креативцу и интелектуалцу, који је имао енергију за три човјека.

- Када је пред рат 1991. године отишао у пензију, прикључио се СДС-у и као члан те странке био посланик у Скупштини БиХ и Скупштини Југославије. Једина његова грешка, ако се то тако може назвати, јесте то што је писао ћирилицом, славио славу и говорио екавски. Никаквих националистичких испада у животу није имао. Они који га памте сјећају се дискусија са Абдулахом Коњицијом из скупштинских клупа када је Коњицији говорио “па немој тако, ми смо пријатељи” - причају његове колеге.

За вријеме рата, иако пензионер, јављао се у Хирургију да помогне, тврдећи да је прво љекар, па све друго. Помоћ нису прихватали. Више пута био је претучен и малтретиран.

- Када је убијен, техничар који га је идентификовао причао је да је видио страшан призор. Цијели живот био је идеалиста и дјечије наиван човјек. Радили смо скупа готово три деценије и знам да је изузетно волио живот. Био је шармер, добар хирург и организатор посла. Знао је да забави 20 људи, а убијен је на начин испод сваког достојанства. Знам да се помињало име неког Срне као одговорног за његово убиство - рекао нам је Најдановићев пријатељ и радни колега.

Периновић

Доктор Давор Периновић рекао је да му је Најдановић био професор на факултету и да је основао Торакалну хирургију, да је био изузетан стручњак, хуманиста и човјек.

- Причале су ми колеге да се на почетку рата јављао да помогне својим колегама и пацијентима и да му нису дали. Најдановић, од којег су училе многе генерације и који је спасио на хиљаде људи, свој хуманизам је платио главом - каже Периновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.