У РС све више угрожена радничка права

У страху да ће изгубити посао, радници трпе, ћуте и приморани су да заштиту својих права затраже преко суда. Нови Закон о заштити на раду је веома ригорозан и обавезује послодавце да морају заштитити првенствено здравље радника

Радници у Републици Српској све чешће су на мети несавјесних послодаваца који им ускраћују основна радничка и људска права. Упркос чињеници да је радно законодавство у оквиру законских реформи, које трају од 2003. године, изњедрило нови Закон о раду, као и друге законе који максимално штите права радника, у пракси се нажалост показује да ови документи служе само за декор, те да их многи намјерно крше. Aко је судити по подацима Савеза синдиката и омбудсмана Републике Српске да је у овој години притужбе на послодавце имало више од 5.866 радника, пада тамна сјенка на област рада и запошљавања. Све упућује на поражавајући закључак да радници у Српској, поготово код приватних послодаваца, имају третман као да живе и раде у доба феудализма. Најчешће право које послодавци крше је да раднике ангажују "на црно" и да им не исплаћују одговарајућу плату за њихов рад. - Према подацима Савеза синдиката јасно се види да послодавци масовно крше радничка права, без обзира на то да ли су у питању државна предузећа или приватни послодавци. Појединачна обраћања радника за заштиту права све су чешћа од колективних жалби, а посматрајући полну структуру једнако су угрожени радници оба пола, што свакако зависи од дјелатности које обављају - изјавила је генерални секретар Савеза синдиката Велка Оџаковић. Према њеним ријечима, најугроженији су радници који имају више од 50 година старости и између 20 и 30 година радног стажа. У највећем броју случајева, они су остали без посла због приватизације, стечаја и ликвидације предузећа. Због неуплаћених доприноса они не могу остварити право на пензију, а проналазак новог посла је готово немогућ. - Aко узмемо у обзир велику стопу незапослености и могућност избора кадрова, нови послодавци бирају за посао младе и образоване људе, а старији који нису остварили право на пензију тешко се запошљавају и проналазе ново запослење. Због тога је Савез синдиката затражио од републичке Владе да осмисли посебан програм за запошљавање лица која имају од 40 до 55 година старости, како би спријечили дискриминацију у запошљавању и помогли овим људима да лакше пронађу посао - наводи Оџаковић. Она је додала да радници најчешће ћуте и трпе, и приморани су да заштиту својих права затраже преко суда. Захваљујући бесплатној правној помоћи коју пружају правници из Савеза синдиката, радници су на судским споровима уштедјели готово пола милиона марака, односно вриједност парница износи 494.420 марака. Проблем је што радници најчешће добијају судске парнице, али проблем је споро процесуирање и наплата ових спорова. Поред дискриминације у запошљавању којој су изложени старији радници, ни млади радници нису поштеђени од самовољних и бескрупулозних послодаваца. Код њих преовладава проблем што су често ангажовани "на црно" и послодавци према њима немају никаквих обавеза. Ова радна снага нигдје није евидентирана, корисна је послодавцима јер је млада и продуктивна и што је за њих најважније - јефтина је. При том због неуплаћивања доприноса на плату који у складу са Законом о доприносима износи 52 одсто на износ нето плате Завода за статистику, фондови и републички буџет губе годишње на милионе марака. На ово је упозорио директор републичког Инспектората Славко Суботић који је навео да је због непријављивања радника и њиховог ангажовања "на црно" републички буџет у минусу од 10 милиона марака. - Спречавање рада на црно је посао којег заједно са републичким Савезом синдиката води Инспекторат и у посљедњих 18 мјесеци успјели смо да направимо реда у овој области. У овом периоду од затечених 7.855 радника који нису били пријављени код послодаваца, накнадно су пријављена 5.522 радника. То је значајан помак на боље - истакао је Суботић. Он је мишљења да послодавци, у посљедње вријеме, све мање прибјегавају пракси ангажовања радника "на црно", јер су инспектори пооштрили контроле, а и казне за непријављивање радника нису занемарљиве. Наиме, инспектори су у посљедњих годину и по издали 560 прекршајних налога, а укупна висина казни је 756.656 марака. Од тога је наплаћено 650 хиљада марака и у току је наплата преосталог дијела казни. Суботић је додао да се борба против "рада на црно" наставља још јачим интензитетом, јер је то значајно за уређење тржишта рада као и пуњење републичког буџета. Није само "рад на црно" проблем који су наумили да ријеше у Инспекторату и Синдикату, него је и заштита радника на раду обавеза коју послодавци морају поштовати уколико не желе да плаћају астрономске новчане казне које достижу и по седам хиљада марака или да им се затвори предузеће. Нови Закон о заштити на раду је веома ригорозан и обавезује послодавце да морају заштитити здравље радника и обезбиједити им одговарајућу опрему за рад. - У складу са овим законом, Синдикат именује своје повјеренике у предузећима и њихов посао је да прате да ли је послодавац испоштовао законске обавезе, те да у случају неправилности обавијести инспекцију. Повјереник има право да зна шта су инспектори открили у контролама и да ли су казнили послодавца како је заслужио - рекла је предсједник Савеза синдиката Ранка Мишић. Она је упозорила на потребу континуиране едукације инспектора и синдикалаца који, како је рекла, морају бити оспособљени за рад и да препознају да ли се законски прописи примјењују на исправан начин. Мишићева је навела да у складу са Законом о заштити на раду сву одговорност за заштиту здравља радника сноси послодавац, што значи да су они обавезни да се побрину да својим радницима обезбиједе одговарајућу одјећу за рад, опрему, затим додатну заштиту ако су у питању послови који су посебно ризични за здравље радника и друго. - Током године примили смо 650 жалби грађана које се односе на област радног права. У својим жалбама су навели да немају закључене уговоре о раду, да раде продужено радно вријеме укључујући недјеље и празнике без посебне надокнаде, да мјесецима чак и годинама не примају плату, да их распоређују не непостојећа радна мјеста - изјавила је омбудсман Републике Српске Нада Граховац. Она је упозорила да омбудсмани и синдикат, оправдано сумњају да има много више обесправљених радника него што показују статистички подаци, али да се многи плаше да пријаве послодавце. Страхују да ће их то коштати посла и нису свјесни да тиме охрабрују послодавца да и даље крши законе. Какво је стање у области рада и колико се она контролише, нажалост нисмо успјели да сазнамо у надлежној инспекцији рада јер је главни инспектор рада у републичком Инспекторату Мира Бошњак имала превише обавеза и није могла одговорити на питање новинара. Углавном, суштина је да је проблем у дискриминацији радника у Српској забрињавајући и да се тиме морају позабавити републичка Влада, као и инспекцијски и други контролни органи. Посебно у свјетлу недавног парафирања Споразума о стабилизацији и придруживању БиХ Европској унији, Република Српска не би смјела дозволити да јој пола грађана не ради, док трећина прима плату од које не могу поштено ни да се наједу. Да о томе и те како размишљају у Савезу синдиката показали су приликом недавног промовисања пројекта под називом "Хоћемо стандард запослених радника као у земљама Европске уније". Aли, зачуђује што су синдикалци упркос исказаној бризи за раднике, прије неколико дана олако потписали Споразум о прихватању приједлога о Закону о платама. Наиме, Закон предвиђа да највиши државни функционери имају плате од 5.500 до три хиљаде марака, што намеће мисао да синдикат сматра да је нормално да власт има европске плате. Тиме критике да трећина радника у Српској гладује, коју је синдикат упутио на адресу власти, збуњује грађане. Наиме, према мјерилима Свјетске банке 25 одсто грађана у Републици Српској налази се на граници сиромаштва и не могу живјети од плате коју зарађују. Тиме се грубо крши основно људско право, а то је да имају плаћен и достојанствен рад. Економски експерт Рајко Томаш сматра да, у складу са великом скупоћом, и растом трошкова основних животних намирница, просјечном четворочланом домаћинству мјесечно треба најмање двије хиљаде марака. Међутим, како је навео, толику плату ријетко ко у Српској може себи приуштити јер раст плата не прати раст трошкова живота. Подсјећамо, просјечна плата износила је по посљедњим статистичким мјерилима 598 марака, док је потрошачка корпа Завода за статистику износила 488 марака. Трошкови живота порасли су у задњих два мјесеца за 30 одсто, док плате тапкају у мјесту. Другим ријечима радници гладују, функционери лагодно живе. Да смо далеко од Европе боље показује та сурова чињеница, него "постепени транзицијски период који у просјеку траје шест година". Било како било власт је на потезу да најприје обезбиједи свим грађанима да имају основно људско право, а то је да раде и да живе од свога рада. То искључује полну, националну, старосну и сваку другу дискриминацију у запошљавању која је једини спас послије бескрупулозног отпуштања са посла више од 40 хиљада људи који су због приватизације и стечаја предузећа остали без посла. Aко се томе дода да на Заводу за запошљавање посао чека 138 хиљада људи, што је половина од укупног броја запослених У Српској, социјални проблеми су на врхунцу. Ипак, охрабрује податак Министарства рада да је у овој години запослено 26 хиљада нових радника. Милка МИЛУНОВИЋ ПРAВA Најчешћа права која се крше у области рада и запошљавања су неисплаћене плате, отпремнине, регрес и остале надокнаде у складу са колективним уговором, затим неплаћање прековременог рада, доприноса, право на годишњи одмор, те престанак радног односа и друга права која су загарантована законима, колективним уговорима и подзаконским актима. Све је више покретања и вођења дисциплинских поступака, суспензија радника са посла, отказивање уговора о раду, распоређивања радника на друга радна мјеста, затим самовоља послодаваца код отпуштања радника са посла и друго. МОБИНГ Један од најтежих облика кршења радничких права је мобинг или скривени облик дискриминације и злостављање радника с циљем да му се онемогући рад или да му се нашкоди на било који други начин. Мобинг је опасан зато што га је тешко препознати и доказати и има страшне посљедице по здравље радника који је жртва ове дискриминације. Мобер може бити послодавац, али су то најчешће радне колеге који по систему "групног мишљења" одлуче да појединца изолују из радне средине пројектујући злобне приче које дубоко задиру у његов приватни живот и спутавају напредак у каријери. Неријетко, жртве мобинга психички оболе, чак и дижу руку на себе. Због тога сва важнија предузећа у напредним и развијеним европским земљама имају специјализоване амбуланте за лијечење жртава мобинга. ДОПРИНОС Синдикат је затражио од Владе измјене Закона о доприносима јер сматра да постојеће законско рјешење нуди послодавцима могућност да манипулишу са парама и да материјално оштећују раднике, фондове и буџет. Крађа је јавна, а иронија је што то закон допушта. Наиме, они у пракси исплаћују допринос 52 одсто од просјечне нето плате, што је велики финансијски губитак за раднике који зарађују плату већу од оне коју израчунава републички Завод за статистику. Овај закон, упозоравају синдикалци, мора се промијенити, јер ће у противном послодавци наставити са досадаш

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.