У мету: Мешетари са свих страна

Пише Драгиша ЋОРСОВИЋ

ПИТAЊЕ насљедника Милана Јелића, у Предсједништву Фудбалског савеза БиХ, према тумачењу које је стигло из УЕФЕ, потпуно је јасно. Један од четири члана Извршног одбора ФС БиХ, а представници су Фудбалског савеза Републике Српске, могу бити изабрани на то мјесто. Дакле, Богдан Чеко, Живко Маријанац, Ранко Цвијић или Славиша Вујић су потенцијални кандидати за новог члана Предсједништва Савеза. Овим је скинута једна дилема, ако је икада и била, ко може наслиједити, нажалост покојног Јелића. Сада је све много јасније, а остаје да се изабере најбољи. Какви ће бити критеријуми остаје да се види, али ће ваљда преовладати значај и допринос развоју фудбала у Републици Српској, клупски успјеси... Јасно је, ако то буде гледано, да је онда директор Славије Богдан Чеко у предности над осталим, јер је од ":главе до пете" у фудбалу. Наравно, уколико се буде гледао само фудбалски интерес! Чини се да је у овом тренутку много занимљивија, али на жалост и прљавија битка за мјесто предсједника Фудбалског савеза Републике Српске. Ту је битка, једног дијела фудбалских радника Републике Српске кренула већ одавно. Њих не дотичу ни сва ова дешавања око Лајчакових наметнутих закона, да се зауставе на тренутак и сачекају да виде како ће се завршити ова много битнија борба за Републику Српску. Њима је у глави само како се устоличити на позиције у Савезу, јер су се сада јавили огромни апетити. Што би се жаргонски рекло: "плитка бара, а пуно крокодила". Готово свакодневно једна група (а препознаће се она) шпарта Републиком Српском, иде од клуба до клуба, од подручног савеза до подручног савеза и обећава куле и градове. Занимљиво је да су то они који су донедавно били много далеко од просторија у Aлеји светог Саве у Бањој Луци, или су се чак налазили на њеним излазним вратима. Није тајна да су много због свог мешетарења у фудбалу, а ту се све зна и ништа се не може доказати, били близу да врата Савеза затворе са излазне стране и никада их више не отворе. Стално су се бусали у прса како су дали огроман допринос развоју фудбала, а у ствари, су само пунили своје џепове. Е такви би да се устоличе у Савезу. Нису често бирали средства, а сада још мање. Некада су зазирали од ауторитета, а данас би они да буду ауторитет. Многи су у фудбал, ваљда из силне љубави према том спорту, угурали и своје потомке. Пренијели су ваљда ту емоцију и на њих, само чини ми се да то баш нема много везе са емоцијама и аморовом стрелицом, већ прије свега преовладава интерес. Знају то ови што гурају потомке. Катастрофа по наш фудбал био би њихов опстанак у овом спорту, а не још и неко напредовање. Наравно, знају многи искрени фудбалски радници у Републици Српској све то и вјерујемо да ће наћи могућност да онемогуће ове мешетаре. Њима се у свему и јако жури, па силно траже Скупштину, нису могли сачекати ни 40 дана, а зна се колико ми православци водимо рачуна о томе. Зашто? Једноставно желе у тој брзини да ушићаре, а објективно у овом моменту потребе за журбу нема. Лига функционише добро, нема великих судијских ујдурми (тешко их је искоријенити), гости имају могућност да се боре за бодове... дакле, све је добро, није идеално. У овом тренутку дакле, треба трезвено и мирно тражити најбоље рјешење, а имамо избора. Знам да имамо и паметних и способних људи у фудбалу и на њих је ред да повуку потез, а он је врло једноставан. Све радити мирно, без журбе, без калкулација и тражити најбоља рјешења. Дужни су то и према Милану Јелићу, човјеку који је Савез поставио на здраве ноге, и створио респектабилну институцију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.