Тужиоци и ревизори у клинчу због пријава

Бањалука - Тужиоци и ревизори ушли су у клинч у вези са тим ко од њих треба да направи почетни корак како би били процесуирани одговорни у јавном сектору чији су пропусти описани у извјештајима Главне службе за ревизију јавног сектора РС.

Главни тужилац Окружног јавног тужилаштва Бањалука Желимир Лепир сматра да у Закон о ревизији јавног сектора РС треба унијети измјену према којој би ревизори могли да подносе кривичну пријаву уколико открију пропусте у пословању и коришћењу јавних средстава, било да је ријеч о ресурсима или новцу.

- То је логично и сматрам да би требало доћи до измјене закона на тај начин. У Србији и Црној Гори закон налаже да приликом ревизије јавног сектора ревизори подносе прекршајне и кривичне пријаве - каже Лепир.

Он сматра да ревизори као врхунски стручњаци за финансије приликом анализа могу видјети да ли има основане сумње за подношење кривичних пријава тужилаштвима.

- И Закон о кривичном поступку РС прописује да су грађани и институције дужни да пријаве случајеве када виде или открију да је учињено кривично дјело и да обезбиједе доказе ако су им доступни. Онда је нелогично да институција која врши ревизију јавног сектора не подноси прекршајне и кривичне пријаве. Ревизори своје послове обављају коректно и требало би им измјеном закона дати овлашћења и да могу подносити прекршајне и кривичне пријаве уколико утврде да постоји основа сумње да је неко лице кршило прописе у коришћењу државних ресурса и новца. У пракси би то значило брже и ефикасније откривање и процесуирање починилаца кривичних дјела у јавном сектору - каже Лепир.

Главни ревизор Службе за ревизију јавног сектора РС Душко Шњегота каже да је важећи концепт рада службе на чијем је челу развијан 17 година и да би прелазак на други захтијевао другачију организацију и руковођење службом.

- У том случају би требало ангажовати људе који имају друга знања и вјештине да би другачији концепт имао смисла и да би могао бити спроведен у складу са законом. Ревизију раде углавном економисти, а да би била поднесена прекршајна или кривична пријава, требало би запослити људе који о томе имају знања. Евентуалне измјене закона су ствар законодавца, али би он требало да рачуна с тим да то није само питање увођења једне процедуре, него да треба створити низ претпоставки за то - каже Шњегота.

Главна служба за ревизију јавног сектора РС објавила је стотине извјештаја у којима је открила низ малверзација и случајева кршења закона у јавном сектору, али готово по правилу за то нико није одговарао. Тужилаштва су отварала истраге на основу налаза ревизора, али је мали број њих завршавао оптужницама.

Закон

Душко Шњегота каже да у тренутним околностима подношење кривичних пријава не би било у складу са стандардима, али ни са капацитетима, вјештинама и знањима које има Главна служба за ревизију јавног сектора РС.

- До сада је Закон о ревизији јавног сектора РС увијек оцјењиван као добар примјер закона који ту област уређује у складу са међународним стандардима - сматра Шњегота.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.