Тужилаштво ради на “предмету Добровољачка”

БЕОГРAД - “Предмет Добровољачка” за Тужилаштво за ратне злочине Србије је жив предмет без обзира на то шта се догађа са поступком пред Тужилаштвом и Судом БиХ, с обзиром на то да није потписан Споразум о уступању доказа.

Изјавио је то у петак “Гласу Српске” замјеник тужиоца Тужилаштва за ратне злочине Србије Бруно Векарић.

- Да будем потпуно јасан, ми настављамо да радимо на том предмету - истакао је Векарић.

Говорећи о истрази у “предмету Двор на Уни” и ратном злочину почињеном у том граду над Србима у августу 1995. године у акцији хрватске војске “Олуја”, Векарић је рекао да је у току тужилачка истрага у оквиру које се анализира које су формације починиле тежак злочин над хендикепираним, немоћним људима.

- Дошли смо до квалитетних информација, снимака, изјава, обављамо процесне радње. Приметан је напредак у расветљавању чињеница. Саслушани су сведоци који су у Србији, а тек после објављивања информација у медијима о догађају у Двору на Уни, прикупљамо информације које су усмерене ка лицима која су учествовала у злочину и о начину на који су цивили лишени живота - истиче Векарић.

Он додаје да су у јануару испитана четири припадника Данског батаљона који имају непосредна сазнања о том догађају.

- Сарадња, коју Тужилаштво за ратне злочине Србије иначе има са Канцеларијом Специјалног тужиоца за међународне злочине Данске и њеним шефом Бригитом Вестберг, интензивирана је поводом истраживања тог предмета - рекао је Вукчевић.

Подсјетио је да су испитивању пред данским судом у Копенхагену присуствовали, поред тужиоца за ратне злочине Републике Србије Владимира Вукчевића и његових замјеника, и представници Државног тужилаштва Републике Хрватске, с обзиром на то да оба тужилаштва истражују наведена убиства.

- “Случај Двор на Уни” типичан је предмет ратних злочина и први у ком се у Србији спроводи тужилачка истрага по новом Законику о кривичном поступку - нагласио је Векарић.

Векарић је рекао да још не може да разумије зашто Споразум са Тужилаштвом БиХ о размјени доказа и гоњењу починилаца ратних злочина, који се базира на добровољности и потпуно уважава права жртава и њихових удружења, до данас није потписан.

- На споразум смо ставили свој “бланко” потпис и о томе обавестили колеге у Сарајеву, али и Савет Европе, Тужилаштво у Хагу и представнике Aмбасаде СAД. Највећи домет споразума је да се прекине са праксом паралелних истрага - казао је Векарић и додао да у вези са тим споразумом до њих стижу неки позитивни сигнали из Сарајева.

Потписивање споразума, који је био усаглашен између тужилаштва двије земље, крајем године блокирао је хрватски члан Предсједништва Жељко Комшић.

Комшић у фебруару није подржао ни договор предсједника Србије и Хрватске Бориса Тадића и Иве Јосиповића да се процесуирање одговорних за ратне злочине олакша међудржавним споразумима по којима ће се одговорни за злочине процесуирати у земљи у којој имају пребивалиште.

Јосиповић је рекао да би тај споразум о суђењу за ратне злочине према мјесту пребивалишта допринио ефикаснијем процесуирању, а истовремено би онемогућио политизовање случајева ратних злочина.

- Сматрам да је природно да се суди по мјесту извршења злочина - казао је Комшић и додао да БиХ са тужилаштвима Србије и Хрватске није потписала ни споразум о сарадњи у предметима ратних злочина јер нису биле “испоштоване процедуре”.

Правни експерти оцијенили су Комшићев потез као апсурдан и вођен политичким разлозима, а не правилима струке и права.

Јусуф Пушина

Јусуф Пушина, ратни министар полиције РБиХ, именован је недавно за амбасадора у Бугарској.

Пушина је био један од осумњичених за ратни злочин у Добровољачкој, али је Тужилаштво БиХ истрагу против њега и још 13 бошњачких функционера обуставило у јануару.

Пушина је у више наврата у посљедњој години давао изјаве о ратним злочинима у Тужилаштву БиХ, али није могао “ничега да се сјети”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.