Трибунал против преиспитивања одлуке о изузећу Хархофа

Хаг - Посебно вијеће Хашког трибунала одбацило је данас захтјев тужилаштва да преиспита одлуку о изузећу судије Фредерика Хархофа из расправног већа у процесу против Војислава Шешеља.

Посебно вијеће, којим је предсједавао судија Баконе Молото из Јужне Африке, одбацило је већином гласова тврдњу тужилаштва да је при одлучивању о Шешељевом захтјеву за изузеће судије Хархофа починило грешке у резоновању и примјени правила суда.

Вијеће је одбацило и аргумент тужилаштва да, при доношењу одлуке о изузећу, није размотрило став самог судије Хархофа и двоје преосталих судија из расправног вијећа Жана Клода Антонетија и Флавије Латанци, који су се изузећу противили, преносе медији.

У данашњој одлуци се наводи да посебно вијеће није било обавезно да те ставове размотри, већ да је то учинио потпредсједник суда Кармел Ађијус, прије него што је посебно вијеће именовао.

Као и при доношењу одлуке о Хархофовом изузећу, судије Молото и Бартон Хол прегласале су кинеског судију Лиу Даћуна, који се противио изузећу, а био је за преиспитивање те одлуке.

Пресуда Шешељу, оптуженом за злочине над Хрватима и муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ, била је заказана за 30. октобар, али је, послије изузећа судије Хархофа, одложена на неодређено вријеме.

Према правилима суда, предсједник Трибунала Теодор Мерон требало би да именује новог судију који би заузео Хархофово мјесто у расправном вијећу.

Услов за наставак поступка је да се нови судија упозна са предметом, односно да прочита читав спис са суђења Шешељу. Алтернатива је да процес Шешељу почне из почетка, што правници у Хагу сматрају мало вјероватним.

Иако су у досадашњој пракси Трибунала судије биле, из различитих разлога, замјењиване током суђења Слободану Милошевићу и Момчилу Крајишнику, никада се до сада није десило да судија буде изузет из расправног вијећа на самом крају процеса, уочи изрицања пресуде.

Правилима суда није предвиђен поступак у таквом случају.

Према интерпретацији предсједавајућег судије Антонетија, послије именовања новог судије, на расправном вијећу је да донесе одлуку о томе како ће наставити поступак.

Посебно вијеће Трибунала утврдило је, крајем августа, усвојивши Шешељев захтјев за изузеће, да је судија Хархоф писмом пријатељима, објављеном у данској штампи, у којем је критиковао посљедње ослобађајуће пресуде Трибунала “показао пристрасност у корист осуђујућих пресуда”.

Критикујући промјену у тој пракси Трибунала - ослобађајућим пресудама изреченим Анти Готовини, Момчилу Перишићу и Јовици Станишићу, Хархоф је промјену у тумачењу концепта “удруженог злочиначког подухвата” приписао “политички мотивисаном притиску предсједника суда Теодора Мерона на колеге, а за рачун САД и Израела”.

У одлуци, посебно вијеће наводи да је тиме судија Хархоф сугерисао да су ослобађајуће пресуде “дио ширег америчко-израелског плана да се сузбије командна одговорност надређених официра за злочине подређених”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.