Топови или лупа срца: Један каиш о стрипу

КВAДРAТ ПРВИ: СРЕДИНОМ деведесетих први пут се сусрећем са радом стрип цртача Дејана Шијука. У то сам вријеме уређивао "Потпис", лист студената приштинског Универзитета и, уједно, био његов главни илустратор. У Приштину, у редакцију "Потписа", Шијука из Крајине "доноси" Олуја и они злосрећни вјетрови рата. Млади бруцош доноси своје цртеже и они, одмах то примјећујем, као да сеизмографски биљеже све потмуле турбуленције времена, услова и амбијента у којима су настајали. Несигуран, интровертиран цртеж. Грч. Линија - крзава и испрекидана. Обилата и нефункционална шрафура. Сјенчење које загушује цртеж. Неприродни ликови. Нимало допадљиви. Гримасе - пренаглашене, пренапрегнуте до патетичности и гротескне ругобности, а опет посве без експресије. На нивоу идеје - потпуно друга слика. Инвентивност и бриткост. Досјетљивост која, хтјели то - не хтјели, измамљује осмијех. Присјећам се, примјерице, једног мини-стрипа, једног, заправо, стрип-каиша који приказује човјека у војничкој униформи бивше нам заједничке државе, под оружјем, са титовком и петокраком на њој. Војник се креће стазом поред које се из квадрата у квадрат појављује истовјетан путоказ: ПУТ РЕВОЛУЦИЈЕ. Путоказ је исти, али се пут мијења; на њему се умножавају и крупњају препреке - од ситних каменчића којих је из часа у час све више, до правих громада, а при томе се и угао повећава, стаза постаје све окомитија и врлетнија. На јунаковом лицу се огледају све промјене. Од почетног егзалтираног ентузијазма, до самог очајничког ропца. Изнурен, напокон стиже до краја/ врха, на којем се стаза нагло прекида и одакле се отвара бездана провалија низ коју ће се, разумије се, стрмекнути. Зрела и аналитична слика онога што смо проживљавали и, могуће, још проживљавамо. КВAДРAТ ДРУГИ: Некако са почетком новог миленијума долазим у Бању Луку и ту се сусрећем са одличним листом за дјецу - "Мали принц". Шијук већ живи у Бањој Луци и у том листу, из броја у број, објављује свој стрип, односно стрип верзију Егзиперијевог класика по коме је лист назван. Одмах примјећујем огроман цртачки напредак. Чизме од седам миља! Преда мном се, на моје истинско задовољство, појављује потпуно прочишћен цртеж, растерећен од свих сувишних елемената, ослобођен беспотребне шрафуре и оптерећујућих детаља који раслабљују, обеснажују призор, скрећу пажњу на небитно и, тиме, умањују ефекат понуђеног кадра. Могло би се рећи - помало пратовски цртеж. Да, јер сама линија постаје чистија, пунија, тај потез је кудикамо слободнији, непрекинут и једнопотезан. При томе посједује и једну фину гипкост, ритмичност и еластичност. Ликови су у доброј мјери стилизовани, сведени на неколико доминантних црта, брижљиво, дакле, акцентуирани и немало нагињу ка карикатури, а да ипак зраче животношћу, витализмом, и убједљивошћу до реалистичности. Сјенка је поједностављена, црна плоха. Заправо, читава цртачка драма, цртачка авантура се своди на играње и експериментисање са потпуно транспарентним, снажним црним и бијелим партијама. КВAДРAТ ТРЕЋИ: Поред реченог стрипа, Шијук ради и илустрације и насловне стране за "Мали принц" и, очигледно, радећи их обилато користи техничке могућности које рачунар пружа једном цртачу. Поново, дакле, корачај од седам миља. Све кулминира коју годину касније у стрипу названом "Глогиња" (четири табле, компјутерска графика, како већ рекох) који на прошлогодишњем Међународном салону стрипа у Београду добија спонзорску награду и скреће немалу пажњу на нашег аутора. У дубљој равни то говори најмање двије ствари: да стрип у Републици Српској у Дејану Шијуку има расног представника и да истински таленат не познаје границе. КВAДРAТ ЧЕТВРТИ: Наставиће се..."Да ли су то били топови, или лупа мога срца?" Пише Мирко Вуковић

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.