Тихомир Глигорић: Међуентитетско разграничење дејтонска обавеза, а не сецесија

Свугдје у свијету постоје међе приватног посједа, општина, региона, кантона, ентитета, државе, а само у БиХ немамо ентитетску границу. Њено утврђивање кочи недостатак политичке воље и опструкције из ФБиХ, која у овом процесу не види дејтонску обавезу, већ сецесију.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" директор Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Републике Српске Тихомир Глигорић.

- Због неутврђивања линије разграничења између ентитета трпе грађани, институције, а долази у питање и валидност пописа становништва - рекао је Глигорић.

* ГЛAС: Још прошле године доставили сте NATO-у и EUFOR-у приједлог међуентитетске линије разграничења. Да ли су Вам икада одговорили и у којој је фази тај процес?

ГЛИГОРИЋ: Имали смо више састанака са представницима NATO-а и рекли су нам да је превод документације у потпуности завршен. На другој страни, Влада ФБиХ донијела је четири закључка који се односе на потребу испуњавања Aнекса два Дејтонског споразума, односно разграничења ентитета. Један закључак је некоректан, јер каже да РС опструише тај процес, а друга три су коректна и тичу се техничке природе и објашњавају како би разграничење требало да се спроведе. Од тада је прошло више мјесеци и још нема никаквих помака. РС пружа руку сарадње и у стручном смислу лако се договорити. Проблем је, међутим, што у РС имамо институционалну и политичку вољу за то, док у ФБиХ то не постоји. Због тог проблема трпе грађани, институције, а долази у питање и валидност предстојећег пописа становништва. Ни NATO, који би требало да испуни своју међународну обавезу заједно са ентитетима, не жели да каже ко врши опструкцију и продужава агонију. То озбиљно нарушава њихов кредибилитет и ауторитет, јер они носе примарну одговорност зашто међуентитетска линија до сада није утврђена.

* ГЛAС: Због чега ФБиХ не жели да буде ријешено питање разграничења са РС?

ГЛИГОРИЋ: Политичари у ФБиХ знају како стоје ствари и да линију можемо мијењати у складу са договором. Проблем је то што у ФБиХ потенцирају да се дефинисањем те линије жели покренути питање сецесије РС. Они то виде као да то представља државну границу или да ту границу треба избрисати. То једноставно нема смисла. Свугдје у свијету постоје међе приватног посједа, општинског, региона, кантона, ентитета, државе, а само у БиХ немамо ентитетску границу. То што ми тражимо је сасвим нормално, а ФБиХ из политикантских разлога не жели да испуни своју међународну обавезу.

* ГЛAС: Како коментаришете изостанак реакције међународне заједнице када је очигледно да се опструише примјена Aнекса два Дејтонског споразума?

ГЛИГОРИЋ: Међународна заједница оличена у Савјету за примјену мира (PIC) само је једном разматрала имплементацију Aнекса два и тада су рекли да се то треба ријешити. То питање је веома важно, а то доказује и чињеница да је, од десет анекса у Дејтону, стављено на мјесто број два, чак и прије Устава БиХ који је Aнекс број четири. То је једноставно приоритет, а питање је зашто PIC, због међународне обавезе и свог кредибилитета, то још није ријешио, јер је он и формиран да прати примјену Дејтонског споразума.

* ГЛAС: Aко би сутра ФБиХ пристала да међуентитетско разграничење буде ријешено, колико би времена било потребно да се тај процес заврши?

ГЛИГОРИЋ: У стручном смислу имамо много тога дефинисаног. То су првенствено карте, остало је само да се усагласимо и за то не би требало много времена. Дио који се тиче преношења договора о граници на терен тражио би одређено дуже вријеме, јер би практично морали да пређемо пјешке око 1.150 километара, колика је дужина границе. Потребно је линију раздвајања утврђену у Дејтону детаљно дефинисати и поставити међаше за разграничење. Тај теренски дио посла подразумијева рјешавање појединачних питања грађана, ко жели да остане у РС или ФБиХ, компензацију одређеног земљишта и свођење свега на нулу. Уз добру организацију тај посао би се могао обавити за пола године, с тим да постоји могућност да на појединим шумским и планинским предјелима имамо проблем са минираним земљиштима.

* ГЛAС: Вјерујете ли да се тај посао може обавити до пописа становништва који је планиран за април 2013. године, како би његови резултати били валидни?

ГЛИГОРИЋ: Можемо на два начина све да урадимо. Први је да се усагласимо када су у питању карте и како бисмо ставили мањи размјер на пописне изборне кругове. То је потребно, јер пописивач треба да иде од куће до куће, од улице до улице. Треба прецизно дефинисати све да не би дошло до дуплирања података. Карте које смо ми урадили могу послужити да се попис обави, али опет треба да имамо сагласност ФБиХ. Други и најбољи начин је да се посао обави у цјелини, да проблем не би остао и послије пописа.

Једноставно, ако не будемо заједно радили, имаћемо дупле податке и попис неће бити валидан. Изгледа да у ФБиХ о томе уопште не размишљају, што је неодговоран приступ рјешавању овог важног друштвеног питања.

Влада РС

* ГЛAС: Влада РС је недавно усвојила информацију Геодетске управе о активностима на разграничењу. Шта је закључено?

ГЛИГОРИЋ: Донесен је закључак да се предсједник Владе РС Aлександар Џомбић обрати писмом NATO-у и EUPM-у и затражи одговор на питање докле се дошло са активностима на разграничењу ентитета. То писмо је упућено ових дана, тако да још нисмо добили никакав званичан одговор. Из свега се види да институције РС траже да се посао разграничења заврши и да се испуни међународна обавеза. С друге стране, постоји класична опструкција ФБиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.