Тегелтија: БиХ мора енергичније да се ангажује на рјешавању мигрантске кризе

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија рекао је да БиХ мора да покаже спремност да ради на рјешавању мигрантске кризе и да неће да буде "спаваона за мигранте".

"То је процес у коме БиХ треба да покаже спремност да хоће да ради и да се енергичније ангажује, јер не смијемо дозволити да се мигранти слободно крећу, без било какве контроле, а они који немају право да бораве у БиХ треба да буду враћени у своје матичне земље", поручио је Тегелтија.

Он је нагласио да колико год је то тешко питање, оно се мора ријешити и у то се мора хитно кренути, јер је број мигранта у БиХ превелик.

"Управљање мигрантском кризом подразумијева и контролу уласка миграната у земљу и ту је дефинитивно и Европска комисија која нуди помоћ и помаже у неком дијелу код опремања Граничне полиције како би се умањио број улазака миграната у БиХ", рекао је предсједавајући Савјета министара за РТРС.

Он је додао да је то процес који ниједна земља не може да исконтролише сама, посебно у овом тренутку када долази зима и када постоји велики број миграната.

"У наредним мјесецима они неће моћи да бораве на отвореном простору и поново ће се тражити неко краткорочно рјешење у коме се мора обезбиједити минимум услова како би ти људи дочекали зиму у неким хуманијим условима и то је онај дио хуманитарне стране када је ријеч о мигрантској кризи, али то питање се мора дугорочно рјешавати", оцијенио је Тегелтија.

На питање када ће бити окончано именовање руководства ОБА БиХ, Тегелтија је рекао да је та процедура подијељена између различитих врста власти и ту своје мјесто има Савјет министара, али и Предсједништво БиХ и оба дома парламента кроз своју заједничку комисију.

"Моја обавеза је да прикупим мишљења од својих замјеника, Предсједништва и парламента. Свјестан комплексности доношења такве одлуке нисам инсистирао на рјешењима, већ сам оставио времена и простора да се о томе изјасне сви они који су заинтересовани да изнесу свој став.

Став Предсједништва и мојих колега из Савјета министара је прошао и дефинитивно желим да добијем став заједничке комисије парламента БиХ, која је неколико пута мијењала свој став. Савјет министара мора да одлучи и ми ћемо најдуже до краја овог мјесеца чекати да добијемо став заједничке комисије. Уколико не добијемо тај став, на сједници Савјета министара предложићу имена која сам доставио и која су позната јавности", рекао је Тегелтија.

Он је навео да ће то питање ставити на дневни ред, али постоји велика неизвјесност да ли ће предложени кандидати у овом тренутку добити подршку у Савјету министара.

Говорећи о сарадњи са министром иностраних послова у Савјету министара Бисером Турковић, Тегелтија је рекао да у раду колегијума Савјета министара, чији је она члан, има коректну сарадњу и нема проблема у комуникацији, али да је очигледно да Турковићева ради неке ствари без потребе да о томе информише Предсједништво, Савјет министара и предсједавајућег Савјета министара.

"Она као министар има своја овлаштења, али биће добра прилика да се кроз расправу у парламенту види да ли је прекршила овлаштења. Мислим да неки закључци и ставови нису добро прихваћене у јавности и требало би мало више осјећаја за неке ствари прије него их урадите, јер је питање како ће се то доживјети у БиХ. Сукоби и подјеле у БиХ не треба да се стварају због неких других земаља", констатовао је Тегелтија.

На питање да прокоментарише ставове опозиције да Савјет министара не предлаже законе потребне БиХ и њеним грађанима, Тегелтија је рекао да они који желе законе да би мијењали односе у БиХ онако како их они виде, треба да знају да такви закони никада неће доћи из Савјета министара док је он на његовом челу, нити ће их он предложити.

"Они који желе својим законским рјешењима, које шаљу у име својих политичких партија, да мијењају уставно уређење БиХ неће добити подршку Савјета министара, а у парламенту знамо како пролазе. Све што је требало да се донесе у корист БиХ, њених грађана и привреде, то је и урађено.

Сва законска рјешења која су била потребна привреди, од закона о јавним набавкама до закона о ПДВ-у биће усаглашена у нормалним процедурама, али да Савјет министара прати амбиције закона које пишу појединци из међународних организацији и странци зарад неких политичких партија, то неће бити праћено подршком Савјета министара док ја руководим Савјетом министара", поручио је Тегелтија.  

Тегелтија: Реално да БиХ до љета 2021. добије кандидатски статус

Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија сматра да БиХ до љета 2021. године може да добије кандидатски статус, а то своје виђење заснива на ставовима Европске комисије и другачијем погледу према западном Балкану, а самим тим и према БиХ.
"Са друге стране, успјели смо да деблокирамо неколико тешких тема, које трају већ 10 или 12 година. Сада су пред нама техничка законска рјешења која су потребна свима у БиХ и немају политички карактер да би било неких већих препрека", истакао је Тегелтија.

Он је нагласио да је БиХ у посљедњих неколико мјесеци много тога урадила од 14 дефинисаних приоритета који се налазе пред њом.

"Цијенећи околности у којима радимо, да дуго нисмо имали формирану власт /на нивоу БиХ/, потом нас је задесила пандемија вируса корона, сматрали смо да су та очекивања од БиХ морала бити мало ниже постављена и да би требало да добијемо кандидатски статус", рекао је Тегелтија.

Он је оцијенио да очигледно за то сада није било спремности Европске комисије, али је његово виђење да би се то могло промијенити и да би БиХ до љета 2021. могла да добије кандидатски статус.

"Европска комисија је у извјештају о напретку западног Балкана јасно рекла да је тај регион потребан ЕУ и да је то један од приоритета Европске комисије, а јасно су то показали својим економско-инвестиционим планом", додао је предсједавајући Савјета министара.

Он је навео да је издашан грант у износу од девет милијарди евра, као и додатна планирана улагања око 20 милијарди евра, који су предвиђена тим планом, од којих се већина односи на путну инфраструктуру, јер је њихова процјена да земље региона и главни градови морају бити међусобно повезани.

С друге стране, рекао је Тегелтија, и БиХ је почела да испуњава своје обавезе, у миру се преговора без великих политичких прича и притисака, што показује и то да су након толико година ријешена веома важна питања попут избора у Мостару, методологија програма интегрисања и стратегија процесуирања ратних злочина.

"То су све теме које су сада иза нас, док је неколико ствари већ при крају, попут акционог плана ИПА три, те Закона о јавним набавкама, гдје смо заједно у договору са привредним коморама Републике Српске, Федерације БиХ и стручњацима из БиХ и региона усагласили да они конципирају оквирни закон који ћемо потом заједно представити", подсјетио је Тегелтија, нагласивши да се БиХ добро креће у процесу приближавања ЕУ.

Говорећи о једном од 14 приоритета као што је област правосуђа, Тегелтија је навео да се у БиХ с једне стране инсистира на измјенама одређених дијелова закону о ВСТС, док са друге стране Република Српска оправдано тражи да се комплетно правосуђе доведе у ред.

"Порука из посљедњег прегледа који је направила Европска комисија говори да су, не само БиХ, већ све земље западног Балкана веома мало направиле у тој области. Постоји велики број примједби на спорост доношења одлука правосудних институција. Када имате толико проблема у правосуђу, а мислите га измијенити само са законом о ВСТС није реално, није могуће и то ће вјероватно бити отворено питање да ли идемо у цијели пакет реформи правосуђа или ћемо парцијално извлачити један по један закон", рекао је Тегелтија.

Он је за РТРС нагласио да процес придруживања ЕУ апсолутно поштује уставно уређење БиХ и Република Српска је, у том погледу, апсолутно видљива.

"Оно што је потребно у процесу придруживању јесте једна адреса из БиХ и Европи то није спорно, да ли је то кантон, ентитети или заједничке институције. Начин унутрашњег доношења одлука апсолутно је ствар нашег међусобног договора и консензуса о тим питањима", нагласио је Тегелтија.

Он је констатовао да је највећи помак усвајање механизма координације којим је јасно дефинисано како се долази до усаглашеног става, а када постоји усаглашен став онда апсолутно није приоритетно ко ће га презентовати према ЕУ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.