Власт још јача, опозиција пред новим потресима

БАЊАЛУКА - Прелиминарни резултати општих избора, који су по први пут спроведени уз примјену уређаја за биометријску идентификацију бирача и оптичке скенере, показују доминацију СНСД-а на републичкој политичкој сцени и указују на брзо формирање власти у Српској док је опозицију поново нејединство коштало бољег резултата, уз пријетњу од нових подјела.

Саво Минић (СНСД), према јучерашњим пресјецима Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ има, око 55.000 гласова више од противкандидата из СДС-а Бранка Блануше у трци за предсједника Републике Српске док је Жељка Цвијановић (СНСД) убједљиво побиједила Маринка Божовића (СДС) са разликом од 150.000 гласова и тако дошла до новог мандата у фотељи српског члана Предсједништва БиХ.

СНСД је однио велику побједу и у тркама за позиције у Представничком дому Парламентарне скупштине (ПД ПС БиХ) и Народној скупштини Републике Српске јер су, уз мандате традиционалних коалиционих партнера, на корак до двотрећинске већине у републичком парламенту, односно 56 посланика на својој страни.

То би могло да им, уз већ освојених шест директних мандата у ПД ПС, доносе и четири делегата у Дому народа на тој адреси те позицију фактора којем ће бити готово немогуће заобићи приликом преговора о формирању долазећег сазива Савјета министара БиХ.

Разлог више за задовољство, иако су у предизборним преговорима остали без кандидата за инокосне позиције имају и у Покрету "Сигурна Српска" којег је, на темељу ПДП-а, формирао Драшко Станивуковић.

Покрет је из изборне ноћи изашао са највећим бројем посланика у редовима опозиције и тако претекао СДС, поставши, укупно гледајући, друга по снази странка у Српској, а прва међу опозицијом.

С друге стране, у опозицији, конкретно у СДС-у, су јутро након избора почели проблеми и комешања након што је из странке искључен Љубиша Петровић.

ИНАТ

Политиколог Филип Матић истиче да никада не постоји само један фактор који одреди резултате избора. Сматра да је до резултата СНСД-а довео развој странке, односно оно што је рађено на међународном и унутрашњем плану, а "можда и инат народа".

- Када то кажем мислим на борбу против високог представника, Суда БиХ. Све су то ствари, у најгорем случају, допринијеле партијској консолидацији у СНСД-у која је довела до тога да је цјелокупно чланство и велики број симпатизера те странке био мобилисан и изашао на изборе - казао је Матић за "Глас".

Резултат опозиције, с друге стране, показује да морају, ако желе на власт, да привуку неопредијељене бираче, али и да превуку на своју страну дио оних који тренутно гласају за власт.

- СДС, односно цијели опозициони блок није урадио ниједну од тих ствари. Видјели смо преструктурирање гласова унутар саме опозиције, са одређеном дозом пада. ПСС је постао најјача опозициона странка, НФ Јелене Тривић није прешао цензус, Небојша Вукановић није остварио резултат којем се надао у борби за српског члана Предсједништва БиХ. Разлог томе је све оно што се дешавало прије кампања и у току кампање. Ако желите да привучете једног неопредијељеног гласача, који није члан нити једне странке, онда он не жели да прати страначке заокрете као што је било у преговорима да ли ће Станивуковић или Блануша бити кандидат за предсједника те то што је Љубиша Петровић подржао Вукановића, а не Маринка Божовића - рекао је Матић.

Неопредијељеним бирачима, каже, треба доказ из опозиције да је добра замјена за владајуће.

- Озбиљна грешка опозиције је ово, назовимо га, таласање, односно то што нису понудили један програм и њега се држали. Не могу се избори побиједити на кампањи само против Додика. Опозиција мора дати план и програм и јасно га презентовати - категоричан је Матић.

Из Центра за друштвено-политичка истраживања Српске јуче је саопштено да је побједа СНСД-а доказ да српски народ зна да препозна политике стабилности у Српској засноване на поштовању и очувању Дејтонског мировног споразума, односно стабилности у БиХ и региону.

Из овог центра истичу да је побједа Минића за предсједника Српске и Жељке Цвијановић за српског члана Предсједништва БиХ, сходно суверенистичким политикама које воде, очекивана и снажна, као и побједа СНСД-а на изборима за Народну скупштину и Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ.

У Центру су оцијенили да се тиме наставља политика Републике Српске која је успјела да буде очувана претходних година, одолијевајући снажним нападима антисуверенистичких структура на њено руководство и националну политику коју у континуитету води.

- Експоненти тих структура су били и Нијемац Кристијан Шмит, бивши амерички амбасадор Мајкл Марфи, те њихови сарадници у политичком Сарајеву, а под контролом панисламистичких структура. Исти они који у континуитету покушавају да уруше Српску су они који подржавају украјински режим и братоубилачки рат словенских народа - констатовали су из Центра.

ИЗНАД ОЧЕКИВАЊА

Политиколог Бојан Шолаја истакао је да је изборни успјех СНСД-а био очекиван, али да је број гласова који је за предсједника Републике Српске освојио кандидат Саво Минић изнад очекивања и самог СНСД-а.

Шолаја је у изјави Срни навео да је највећи политички интерес актера у Српској био усмјерен на позицију предсједника Републике, јер је то у уставном смислу најбитнија функција која политички повезује све остало у Српској.

Према његовим ријечима, на изборни резултат утицала је и чињеница да је континуитет власти у Српској довео до унапређења у различитим областима, те да је забиљежен привредни раст и привучене стране инвестиције. Шолаја је констатовао да су грађани на изборима потврдили легитимитет институција Републике Српске.

Он је подсјетио да је СНСД након избора 2022. имао потребу да потврђује свој легитимитет, имајући у виду поновљено бројање гласова за предсједника Српске, као и дешавања у претходне три године и међународне притиске.

Говорећи о опозицији, Шолаја је оцијенио да се њено политичко дјеловање у протеклих 20 година углавном сводило на упирање прстом у једног човјека, умјесто нуђења циљева, рјешења и планова.

Рок за потврђивање резултата је 3, односно 20. новембар у крајњем случају.

За увођење нових технологија у овдашњи изборни систем је интервенцијом Кристијана Шмита са позиције високог представника обезбијеђено више од 100 милиона марака због чега ће ови избори бити најскупљи до сада.

 

Побједници избора за инокосне позиције

Предсједништво БиХ

Жељка Цвијановић (СНСД, српски члан)

Даријана Филиповић (ХДЗ БиХ, хрватски члан)

Денис Бећировић (СДП БиХ, бошњачки члан)

Предсједник/ потпредсједник Републике Српске

Саво Минић (СНСД) предсједник Републике

Иван Бегић (СДП) потпредсједник из реда хрватског народа

Рамиз Салкић (СДА) потпредсједник из реда бошњачког народа

Прелиминарни распоред мандата у НСРС

• СНСД 34
• ПСС 12
• СДС 11
• НПС-ДНС 5
• УС 5
• СП 5
• СПС 4
• ЛзПиР 4
• Коалиција
• За државу 2
• РСС 1

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.