Какве ризике носи ангажман сарадника по основу уговора о дјелу на нивоу БиХ: Висока цијена „привремених“ ангажмана

САРАЈЕВО - Уговори о дјелу те о привременим и повременим пословима, који важе за један од најнетранспарентнијих видова запошљавања, су из заједничке касе на нивоу БиХ, у протеклих пет година, извукли близу 40 милиона марака, a све је више доказа да такви ангажмани пријете да доведу до ланчаних судских спорова.

Близу 40 милиона КМ за пет година

Укупни издаци за уговоре о дјелу у 2025. години су, према подацима из новог годишњег извјештаја ревизије о извршењу буџета институција БиХ, који је сачинила Канцеларија за ревизију на нивоу БиХ, достигли 6,28 милиона КМ. То је за 1,1 милион мање у односу на претходну годину, али је то смањење највећим дијелом резултат мањег обима ангажовања по основу уговора о дјелу у Централној изборној комисији БиХ у односу на 2024. годину, када су због спровођења локалних избора реализовани значајно већи издаци по том основу.

Издаци за уговоре о дјелу и о привременим и повременим пословима

(у милионима КМ):

• 2025.     8,08
• 2024.     9,17
• 2023.     7,5
• 2022. 7,76
• 2021. 7,29

(извор: Канцеларија за ревизију институција БиХ)

Издаци за уговоре о привременим и повременим пословима су, с друге стране, износили 1,87 милиона марака. То је око 54.000 КМ више у односу на 2024, а ти издаци су се, као и током протеклих пет година, махом односили на ангажмане у дипломатско-конзуларној мрежи Министарства иностраних послова БиХ.

У најновијим извјештајима за 2025, међу којима је и осврт на главне налазе и препоруке, указано на то да је с циљем системског уређења ангажовања на основу уговора о дјелу, Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ у новембру 2023. године донио закључак којим је дефинисано да се израде смјернице којима би се трајање, садржај и услови за закључивање уговора о дјелу детаљно утврдили.

Министарство правде БиХ је током 2025. покренуло процедуру законског регулисања ангажовања лица на основу уговора о дјелу. Измјене закона су усвојене у фебруару у Савјету министара, али до окончања ревизије нису биле усвојене.

Ревизори: Раде се и послови који су већ систематизовани

Појединачни извјештаји ревизије су, наиме, показали да се уговори о дјелу и даље користе за ангажовање извршилаца на пословима који представљају редовне активности институција или су по својој природи исти или слични пословима систематизованих радних мјеста.

У већем броју институција ангажовање истих лица путем уговора о дјелу траје у континуитету при чему су евидентирани и случајеви ангажовања бивших запосленика након одласка у пензију, као и ангажовања ради обуке и увођења новозапослених у посао.

Тужбе већ стижу на наплату

Ревизијом је утврђено како се ангажовање путем уговора о дјелу у правилу врши без спровођења јавног конкурса, чиме се умањује транспарентност поступка ангажовања.

- У неким случајевима предмет уговора није довољно прецизно дефинисан, а пракса дуготрајног ангажмана лица на основу уговора о дјелу за обављање редовних послова институција повећава ризик од судских спорова ради остваривања права из радног односа, као и настанка додатних финансијских обавеза. Уочено је повећање броја судских поступака које покрећу лица ангажована по овој основи, а у појединим случајевима донесене су пресуде у њихову корист, што је резултирало исплатом значајних средстава из буџета институција БиХ. Такође, постоји и ризик настанка додатних обавеза на основу пореза и доприноса – пише у извјештају ревизије.

Тако је, према примјеру који је наведен, Порезна управа ФБиХ у 2025. години извршила свеобухватну контролу обрачуна и плаћања пореских обавеза за уговоре о дјелу Министарства за људска права и избјеглице БиХ. Утврђене су додатне пореске обавезе према којем је то Министарство било дужно да уплати додатних два милиона КМ за период од јануара 2020. до половине 2025. године. Тај спор, према наводима, још није окончан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.