Сурова свакодневица Срба избјеглих из Хрватске

Готово 24 хиљаде Срба незаконито су изгубили станарска права у Хрватској... Основни проблем представља различита судска пракса, нагласио Витомир Поповић

ЗБОГ дискриминаторског односа власти Хрватске, Срби избјегли из ове државе налазе се у најтежем положају од свих избјеглих и расељених лица на подручју бивше Југославије. Ово је констатовано на јучерашњој Другој тематској сједници Одбора Народне скупштине Републике Српске за заштиту права избјеглих, расељених лица и повратника, на којој је расправљано о проблемима избјеглих из Хрватске који живе у Српској. Сједница је организована поводом Свјетског дана избјеглих и расељених. - Избјегли из Хрватске немају никаква права у овој држави. Угрожена су им основна људска права. Готово 24 хиљаде лица незаконито су изгубила станарска права у Хрватској. Ови људи не могу да врате своју имовину, не могу да добију хрватско држављанство, не могу да повежу радни стаж, не могу да добију пензије, немају никаква политичка права... све због дискриминаторског односа хрватских републичких и локалних власти - истакао је предсједник скупштинског Одбора за избјегла и расељена лица и повратнике Миланко Михајлица. Одбор ће, нагласио је он, затражити да једна од сљедећих сједница републичког парламента буде посвећена питањима избјеглих из Хрватске. - Ова сједница представља посљедњи вапај да се помогне овим људима. Сви заједно морамо да извршимо притисак на Савјет министара БиХ како би се надлежна министарства активније укључила у борбу за заштиту права избјеглих из Хрватске. Срамота је да на овој сједници, иако су на вријеме добили позивнице, нема никога из заједничких институција БиХ - истакао је Миланко Михајлица. Помоћник републичког министра за избјегла и расељена лица Драго Вулета рекао је да је на основу ревизије статуса расељених лица и избјеглих 2000. године број избјеглих из Хрватске износио 24.882 лица или 8.036 породица. - Већина ових људи власници су и посједници значајних некретнина, стекли су многа права као што су станарска, права из радног односа, стварали пензије, многи су били инвалиди рада и имали инвалидске пензије, а сада немају ништа - истакао је Вулета. - Тренутно у Републици Српској број породица избјеглих из Хрватске, корисника алтернативног смјештаја, је 560, од тога за 180 породица се плаћа индивидуални закуп. Поред тога, данас у Републици Српској имамо преко 600 прекинутих управних поступака замјене имовине - додао је Вулета. Према ријечима омбудсмана за људска права БиХ Витомира Поповића, основни проблем избјеглим из Хрватске представља, између осталог, различита судска пракса у појединим градовима Хрватске, као и различити правни стандарди из ове области у Хрватској. - Избјегли из Хрватске наглашавају да су приликом замјене станова, на релацији Хрватска - БиХ, лица која су добила станове у Хрватској, успјела да их задрже, а такође, у складу с законима БиХ успјели да врате и станове на територији БиХ, тако су једни добили два стана док су други остали без иједног - објаснио је Витомир Поповић. Предсједник Удружења избјеглих Срба из Крајине и Хрватске Петар Џодан рекао је да посебан проблем ускраћивање права на држављанство Србима избјеглим из Хрватске од 1991. до 1995. године који су рођени у БиХ, а живјели у Хрватској. - У Хрватској је очигледан недостатак политичке воље, јер није дошло до измјене одређеног броја дискриминаторских закона које је хрватска власт донијела још за вријеме рата, а који су на штету избјеглих Срба у функцији етничког чишћења - подвукао је Џодан. Резултат тога је, рекао је Петар Џодан, да се прошле године у Хрватску вратило само 12 лица. - Питање рјешавања статуса избјеглих из Хрватске не може да се ријеши без активног, али и далеко коректнијег односа међународног фактора - рекао је предсједник Удружења Срба избјеглих из Крајине и Хрватске Петар Џодан. М. ФИЛИПОВИЋ ОГРAНИЧЕЊA - Срби избјегли из Хрватске имају право на повратак у ову државу без било каквих ограничења или условљавања. Овим људима треба вратити статус држављана, као и онима који су тамо рођени, а у међувремену стекли пунољетство. Избјеглим се мора омогућити потпуна слобода кретања у Хрватској. Нужно је прогласити општу амнестију, осим за почињене ратне злочине за које је искључиво надлежан Суд у Хагу... - рекао је Петар Џодан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.