Судије као појачање у борби за правду

БАЊАЛУКА - Статус, мандат и одлуке са потписом Канцеларије високог представника (ОХР) су под сталном лупом републичких институција, уз упозорење да дипломате у тој фотељи опасно крше међународне акте, а у причу се, по први пут, укључује и Уставни суд Републике Српске.

Институције Републике Српске, у складу са обавезама и надлежностима, су до сада усвојиле низ докумената у којима су исказале став о ОХР-у, а посебно од 2021. и доласка Кристијана Шмита, који је недавно поднио оставку, а чији избор од почетка Српска није признала, јер није именован како то прописује Анекс десет Дејтонског мировног споразума.

У фотељи високог представника у БиХ до данас је било седам странаца, који су именовани резолуцијом Савјета безбједности УН, за разлику од Шмита, а иза њих је остало више од 900 одлука које су наметнули током посљедњих 30 година службовања у БиХ.

Шмитов боравак у БиХ је обиљежила измјена Кривичног закона БиХ што је на крају довело до судског процеса против Милорада Додика, у својству предсједника Српске, због непоштовања одлука њемачког дипломате што је наметнуто као ново кривично дјело, а који је окончан осуђујућом пресудом.

То је увело БиХ у веома опасну актуелну кризу из које је, с друге стране, због истовремене промјене на геополитичком плану, створена снажна офанзива на дипломатском и правном пољу под руководством званичника Српске.

У настојању да се укаже на штетност и неуставност одлука од ОХР-а до оних које су потписале судије у Уставном суду на нивоу БиХ, између осталог, је и Народна скупштина на једном од посљедњих засједања усвојила Декларацију о затварању ОХР-а, уз подсјећање да је вријеме да се исправи неправда, али и оконча вишедеценијски протекторат у БиХ.

Став о томе је, како је потврђено за "Глас Српске", по први пут, дао Уставни суд Републике Српске по основу надлежности да прати појаве које су од интереса за остваривање уставности и законитости.

Став у Службеном гласнику

Међутим, на тој адреси нису хтјели да откривају детаље. Навели су да ће њихов став бити објављен у "Службеном гласнику Републике Српске", усмјеравајући на оно што су навели у саопштењу након сједнице која је одржана у понедјељак.

Суд је, наиме, како су и поручили, већ указивао на неке појаве у пракси Уставног суда БиХ које су значајне за функционисање Српске и БиХ те за остваривање уставности и законитости.

-  Поред овога питања, у оквиру усвојеног документа Уставни суд је дао своју оцјену аката које је у претходном периоду донијела Канцеларија високог представника у БиХ те аката других институција који имају реперкусије на уставноправни оквир Српске и БиХ. О том обавјештењу и његовом садржају биће, у складу са Уставом, упознати највиши уставни органи Српске – речено је након сједнице Суда.

Члан Одбора за уставна питања у Народној скупштини Српске Младен Илић истиче да републички Уставни суд има обавезу, статус и кредибилитет да даје став о процесима у Српској и БиХ.

- Наметнуте одлуке ОХР-а су штетиле Српској и њеним институцијама. Ми стално и заговарамо овакав одговор, јер институционални одговори су једини начин борбе против оваквих ствари. Поред законодавне и извршне власти, осим Народне скупштине и Владе те предсједника Српске, Уставни суд је, као стуб власти, обавезан да чува све што треба да Српска представља – изјавио је Илић за "Глас".

Уставни суд Српске је прије неколико година указао на неке појаве у пракси Уставног суда БиХ које су значајне за функционисање правног поретка Републике Српске и БиХ те за остваривање уставности и законитости.

Том приликом је наведено да, између осталог, Уставни суд Републике Српске мора указати и на појаву да Уставни суд БиХ, занемарујући надлежност Уставног суда Републике Српске, од случаја до случаја, прихвата или, пак, не прихвата да оцјењује уставност подзаконских општих правних аката ентитета за шта, према Уставу БиХ, није надлежан.

Упозорено је и на начин функционисања суда у Сарајеву, посебно након што је измјеном правила омогућио да ради без судија који су представници једног ентитета, што је у сложеним државама, поготово облика државног уређења као у БиХ, недопустиво и  потенцијално опасно.

Уз то је указано и на присуство страних судија у Уставном суду БиХ иако су прошле деценије од потписивања Општег оквирног споразума за мир у БиХ.

Надлежности

Чланом Устава Републике Српске, између осталог, прописано је да Уставни суд прати појаве од интереса за остваривање уставности и законитости, обавјештава највише уставне органе Републике о стању и проблемима у тој области.

Прецизирано је да судије дају мишљење и приједлоге за евентуално доношење закона и предузимање других мјера ради обезбјеђења уставности и законитости, заштите виталних националних интереса конститутивних народа и осталих, као и за остваривања и заштите слобода и права грађана, организација и заједница.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.