Суд и Тужилаштво БиХ да препусте предмете ентитетима

СAРAЈЕВО - Иако се на споро рјешавање предмета ратних злочина у Суду и Тужилаштву БиХ годинама упозорава, представници правосудних институција БиХ тек сада признају да би преношење предмета на ниво ентитета убрзало процесуирање одговорних.

Предсједник Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) БиХ Милорад Новковић каже да је ВСТС предложио да се убрза преношење предмета са Тужилаштва и Суда БиХ на ентитетско правосуђе.

- Највећи број предмета треба да буде ријешен у судовима у ентитетима, а у Суду и Тужилаштву БиХ да остану само најсложенији. Предмети јако дуго стоје, а истраге се не спроводе у утврђеним роковима. У том правцу ће се морати нешто радикално предузети - рекао је Новковић.

Истиче да је чињеница да се најсложенији предмети ратних злочина не рјешавају.

- Ријеч је о предметима "Добровољачка", "Тузланска колона", "Сијековац", који су најсложенији. Ти предмети стоје по пет, шест или седам година - рекао је Новковић и додао да се у идућем периоду ови предмети морају да буду процесуирани.

- Тужилац мора да одлучи хоће ли или неће отворити истрагу, подићи оптужницу или не. Предмет не смије да стоји шест година и да не буде окончан - упозорио је Новковић.

Он каже да је евидентно да се Стратегија за процесуирање предмета ратних злочина не спроводи предвиђеном динамиком и у прописаним роковима, те да би Тужилаштво БиХ, али и поједина кантонална и окружна тужилаштва, морали више да се позабаве овим предметима.

Предсједник Суда БиХ Медџида Кресо одговорност за неспровођење Стратегије пребацује на Тужилаштво БиХ.

- Не може Суд БиХ судити по предметима, због којих је јавност оправдано незадовољна, ако се оптужнице не подижу. Тек послије трогодишњег закашњења, 18. октобра ове године, добили смо податке од Тужилаштва БиХ о предметима који су код њих, да би се наше вијеће могло опредијелити и одлучити колико ће их спустити на ентитетски ниво, а које задржати - рекла је Кресо.

Казала је да ће се послије прегледа података одлучити колико ће предмета бити спуштено на ентитетски ниво, те да ће они најсложенији бити задржани на државном правосуђу.

- Да смо раније добили те податке, сигурно би данас сви пуном паром радили, како ентитетска тужилаштва и судови, тако и државно правосуђе - казала је Кресо.

Судија Врховног суда Републике Српске Вељко Икановић каже да је из извјештаја надзорног органа за спровођење Стратегије за процесуирање ратних злочина видљиво да је највећи проблем у обради предмета код Тужилаштва БиХ.

- Чињеница је да се предмети, а поготово они најосјетљивији попут "Добровољачке", "Тузланске колоне", "Сијековца" морају ријешити. То с разлогом изазива незадовољство у јавности, и то треба убрзати - казао је Икановић истичући да Тужилаштво мора да одлучи о тим предметима.

Додаје да би рјешавање нагомиланих предмета у Суду и Тужилаштву БиХ било далеко брже када би се дио предмета пренио на ентитетско правосуђе.

С циљем бржег рјешавања заосталих предмета Тужилаштво БиХ је крајем септембра затражило хитне измјене Закона о кривичном поступку и увођење жалбе на одлуку суда о одбијању приједлога Тужилаштва БиХ да се поједини предмети пребаце на окружне, кантоналне и судове ентитета.

Колегијум тужилаца са в.д. главног тужиоца Јадранком Ломић-Мисирача на челу, у писму Министарству правде БиХ навео је да је у току ове године Тужилаштво Суду БиХ поднијело 53 приједлога за преношење вођења поступка за ратне злочине на окружне, кантоналне и судове ентитета.

- Од тога је Суд БиХ усвојио само 14, а у 39 случајева закључили су да се ради о "тешким и сложеним предметима, који требају остати у раду Суда БиХ - наведено је у овом писму.

Истакнуто је да је ова пракса Суда БиХ угрозила циљеве Стратегије за процесуирање ратних злочина.

У Тужилаштву БиХ наводе да је у 2010. години од 63 приједлога Суд усвојио 43, наглашавајући да се у свим предметима радило о мање сложеним кривичним предметима, појединачним злочинима, који нису имали никакво командно својство.

Суд БиХ

Из Тужилаштва БиХ истичу да је Суд БиХ у 2010. ријешио само 12 предмета ратних злочина.

- Aко је у 2010. и 2011. години одбио преношење суђења у 59 предмета, требаће му пет година да их сам ријеши. Aко је тачно да се ради о мање сложеним предметима, поставља се питање какву то политику Суд БиХ води и зашто опструише напоре Тужилаштва БиХ да се посвети сложеним случајевима - наведено је у писму Тужилаштва.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.