Српски народ враћа се вјери својих предака

Пред српским народом је свијетла будућност у духовном смислу, поручило је његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Николај у васкршњем интервјуу за "Глас Српске".

Истичући да требамо једни другима да помажемо, митрополит Николај је указао да не треба бити себичан и да оно чега се има у изобиљу треба подијели са онима који оскудијевају. 

У интервјуу митрополит Николај говори о духовном стању Срба, проблемима поврата имовине Српске православне цркве, повратку у Федерацију БиХ, о раду Међурелигијског вијећа...

  У каквом амбијенту Срби у БиХ дочекују Васкрс?

           МИТРОПОЛИТ НИКОЛAЈ: Васкрсење Христово је највећи и најрадоснији хришћански празник и било би нормално да га сви православни Срби радосно и дочекују.

Нажалост, несрећни догађаји, који су, Богу хвала, иза нас, оставили су своје трагове у многим сферама живота.

Тако, имамо много материјално угрожених породица, избјеглица, повратника који тешко живе у мјестима у која су се вратили. Политичка ситуација, такође, заједно са медијима који некад знају бити у служби политике, често не доприносе побољшању ситуације у нашој земљи, и умјесто да се ради на помирењу, разлике и подјеле се продубљују. Такав амбијент је данас у цијелој земљи.

 Шта Васкрс значи за православне вјернике и има ли разлике у обиљежавању овог празника некада и сада?

          МИТРОПОЛИТ НИКОЛAЈ: Како рекох, Васкрсење је највећи и најрадоснији празник хришћана. Црквени пјесник назива га "Празник над празницима" и "Радост над радостима", па се у таквом осјећању радости Васкрс увијек дочекивао и данас дочекује.

 Које су основне поруке вјерницима за Васкрс ове године?

          МИТРОПОЛИТ НИКОЛAЈ: У нашем свијету, оптерећеном разним бригама, Христос је "једино ново под сунцем". Христово јеванђеље је увијек актуелно, а Христос вјечито нов. Порука Васкрса је увијек иста, а опет увијек нова: Христос је на себе узео гријехе читавог човјечанства, својом крсном жртвом их искупио, а васкрсењем својим побиједио смрт, отворио нам и показао пут спасења -  пут живота вјечнога. Христос васкрсе да би и нас васкрсао.

Стога и ми који се називамо православни хришћани требамо ићи тим отвореним путем, да жртвујемо себе за спасење, да носимо терете једни других како бисмо заслужили живот вјечни.

Цитираћу једног хришћанског писца из првог вијека: "Послушајте ме и имајте мир међу собом и посјећујте једни друге и помажите једни другима; и немојте само за себе да узимате творевине Божије, него из изобиља дајите и онима који оскудијевају."

 Какво је духовно стање Срба у БиХ данас?

          МИТРОПОЛИТ НИКОЛAЈ: Могу рећи да се српски народ, у великој мјери, враћа вјери својих предака. Храмови су пунији, народ пости, причешћује се...

Поготову нас све у Цркви радује чињеница да је све више младих људи и дјеце у црквама. То нам свједочи да је вјеронаука у школама много утицала на њихову духовну изградњу и да је пред српским народом свијетла будућност у духовном смислу.

 Да ли је процес враћања зграде Богословије и остале црквене имовине у Федерацији БиХ кренуо са мртве тачке? Шта црква данас потражује и шта се тренутно налази у црквеним објектима и имовини отуђеној од цркве?

          МИТРОПОЛИТ НИКОЛAЈ: Нажалост, по питању повратка отете црквене имовине још увијек немамо видног напретка. Ово поготово важи у случају зграде Сарајевске богословије која је Цркви враћена одлуком Извршног вијећа СРБиХ, 1990. године, али је рат спријечио потпуно преузимање зграде, иако се Економски факултет био иселио из ње.

Сем зграде Богословије, Црква је до рата имала још неколико зграда са становима и пословним просторима, као и доста грађевинског земљишта.

Навешћу примјер палате Црквене општине у Сарајеву гдје су све канцеларије претворене у станове, и зграде Кола српских сестара у коју је недавно смјештено Кантонално тужилаштво. Најстарије пјевачко друштво у Босни, црквени хор "Слога", послије Другог свјетског рата истјерано је из своје зграде данас је подстанар, док се у зграду смјештају разна друштва, удружења и угоститељске радње.

Прошлогодишњим доношењем закона у Федерацији БиХ, којим је дозвољен откуп национализованих станова, извршена је још једна безочна пљачка црквене имовине, а Законом о денационализацији на државном нивоу, који се ових дана покушава наметнути, та би се пљачка још више учврстила.

 Како бисте оцијенили рад Међурелигијског вијећа?    МИТРОПОЛИТ НИКОЛAЈ: Међурелигијско вијеће БиХ се редовно састаје и расправља о текућим питањима, међу којима су слобода вјере, међувјерска сарадња, остварење помирења међу народима и друга питања од заједничког интереса. Очигледно је да је Међурелигијско вијеће ту имало много успјеха, а очекујемо да ће тога у будућности бити и више. Оно има свој начин рада и одлучивања, а све се одлуке у правилу доносе консензусом - сагласношћу свих чланова. Имао сам привилегију да десет година будем члан овог тијела у име Српске православне цркве. Данас ту дужност обавља Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански господин Василије.

 До ратификације Споразума између Српске православне цркве и БиХ никао да дође. Шта би СПЦ и Срби добили тим споразумом?

          МИТРОПОЛИТ НИКОЛAЈ: О овом питању информације добијамо из медија и није нам јасно зашто неко кочи ратификацију овог споразума кад је сличан већ потписан са Римокатоличком црквом, а и Исламска заједница БиХ је већ најавила да ће затражити исто. Сматрамо да је то злонамјерно и уперено против Српске православне цркве и њених вјерника.

Тим споразумом осигурава се дјеловање Цркве на просторима БиХ, поштује се њено правно својство и унутрашње уређење, слобода богослужења и вршење апостолске мисије, признаје право посједовања имовине, оснивања образовних установа и добротворних удружења, пасторалне службе у војсци и другим јавним установама, те право Цркве и родитеља на вјерско образовање дјеце.

 Да ли дјеца Срба у Федерацији БиХ имају прилику да у школи слушају вјеронауку?

          МИТРОПОЛИТ НИКОЛAЈ: У Митрополији дабробосанској, нажалост, ни у једној школи на територији Федерације БиХ немамо православну вјеронауку.

 Колико је црквене имовине уништено у рату и након рата у Федерацији БиХ и како тече њена обнова?

          МИТРОПОЛИТ НИКОЛAЈ: Током и након рата у БиХ, уништено је 139 православних храмова, а у већој или мањој мјери оштећена су 172. Сем тога, уништено је 66 парохијских домова и других црквених здања, док је њих 50 оштећено.

У Митрополији дабробосанској данас обнављамо све храмове који су уништени или оштећени, њих 44 на броју. Већину смо већ обновили и освештали, а у току је обнова још петнаестак, међу којима је и средњовјековни манастир Свете тројице у Возућој.

 Колико се Срба вратило у Федерацију БиХ, да ли је ријеч о млађем или старијем свијету?

          МИТРОПОЛИТ НИКОЛAЈ: Митрополија дабробосанска је током и након ратних збивања остала без 280.000 вјерника. Многа српска насеља су уништена и данас су пуста, док се само из Сарајева иселило око 150.000 православних Срба.

Према подацима које редовно добијамо од свештеника, повратак на огњишта је данас занемарљив. Они који се враћају су старије животне доби, пензионери, који нису могли више да поднесу да се потуцају по туђим кућама и избјегличким центрима.

Млађи људи, који би могли да стварају породицу, не враћају се, јер у Федерацији БиХ немају запослења. Углавном се дешавало да имовину враћају како би је продали или замијенили.

Упркос томе, може се рећи да је духовно стање нашег народа у Федерацији БиХ, онолико колико га има, добро, јер се људи окупљају око мајке Цркве и то им даје снагу да опстану.

 Колико се из федералног буџета одваја за помоћ Српске православне цркве а колико осталим вјерским заједницама?

          МИТРОПОЛИТ НИКОЛAЈ: Нисмо, наравно, пратили колики ко проценат добија као помоћ за дјелатности и обнову. Знамо само да смо главнину порушених и оштећених храмова обновили прилозима вјерника, а не уз помоћ државе.

 Шта ће значити обнова цркве у Мостару?

          МИТРОПОЛИТ НИКОЛAЈ: Мостарска Саборна црква је сигурно била један од најљепших и најважнијих украса Мостара. Својим положајем доминирала је у физиономији града, а монументалношћу и љепотом одузимала је дах свима који су у Мостар долазили. Ова обнова ће, надам се, значити и снажнији позив за повратак Срба у град у коме су тако много значили и коме су тако много дали.

 

Крштења и вјенчања

 Колико према Вашим подацима у Митрополији дабробосанској има забиљежених вјенчања и крштења, а колико је забиљежено умрлих у посљедње двије године?

          МИТРОПОЛИТ НИКОЛAЈ: У току 2006. године на подручју Митрополије дабробосанске извршено је 1.432 крштења, 421 вјенчање и 1.726 опијела, а у прошлој години: 1.358 крштења, 417 вјенчања и 1.697 опијела. О овоме се посебно мора повести рачуна, и сви заједно морамо се забринути око разлике између броја рођених и умрлих.

Ми у Цркви редовно проповиједамо да је рађање и одгајање већег броја дјеце благослов Божји, а и Божија заповијест првим људима. Због тога сматрамо да и држава мора омогућити све врсте бенефиција вишечланим породицама и створити све предуслове како би се сузбила бијела куга и спријечило практично изумирање српског народа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.