Српска тражи објашњење за “заробљену” стратегију

Сарајево, Бањалука - Република Српска затражиће званично објашњење од надлежних на нивоу БиХ због чега раније усаглашени приједлог Ревидиране стратегије за рад на предметима ратних злочина никако не долази на дневни ред Савјета министара, јер је ријеч о једном од кључних докумената за будућност земље.

Министарство правде БиХ је у мају ове године упутило Савјету министара текст ревидиране стратегије који је добио позитивна мишљења свих учесника, међу којима и Владе РС. Документ је био увршћен на дневни ред сједнице Савјета министара одржане 3. јула, али је на захтјев министарке за људска права и избјеглице БиХ Семихе Боровац та тачка скинута са дневног реда без посебног објашњења.

За овај важни документ није било мјеста ни на наредном засједању Савјета министара, а иако је Министарство правде БиХ тражило да стратегија буде на дневном реду сједнице која је одржана у уторак, та тачка није увршћена, поновно без икаквог образложења.

- До данас нисам добио било какво појашњење зашто је стратегија скинута с дневног реда и зашто се о њој није расправљало. Мислим да посебно објашњење није могуће дати, с обзиром на широки спектар сагласности које смо прибавили и консултација које смо обавили да би био сачињен овај документ који свима у БиХ одговара - казао је јуче “Гласу Српске” министар правде БиХ Јосип Грубеша.

Он је поновио да је ријеч о документу од великог значаја за БиХ јер је поставио нове циљеве и методе који би до 2023. године требало да приведу крају дуготрајно процесуирање предмета ратних злочина.

- Важно је да стратегија што скорије буде усвојена, а на то су нас упозорили и из Европске комисије - истакао је Грубеша.

Због расплета ситуације кивни су у Српској, а директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић изјавио је да ће РС тражити званично образложење од надлежних због чега се дошло у ову позицију.

- Савјет министара очигледно не жели да усвоји тај документ, што је заиста невјероватно јер је на столу приједлог за брже и ефикасније рјешавање предмета ратних злочина. Очигледно је да се Бошњаци боје ове стратегије, која је прописала и успостављање система кажњавања за неиспуњавање стратешких циљева и мјера, а знамо да постоје ратне судије и тужиоци који спроводе одређене политике. На тај начин очигледно желе да њих заштите од евентуалног кажњавања и наставе ту политику, а то је селективност у раду. То је недопустиво - подвукао је Којић.

Казао је и да га чуде српски министри у Савјету министара јер не инсистирају да ревидирана стратегија добије зелено свјетло и угледа свјетлост дана.

Према ранијим процјенама Суда и Тужилаштва БиХ, око 200 мање сложених предмета, од нешто више од 500 колико их се налази у Тужилаштву БиХ, требало би да буде уступљено у надлежност тужилаштава Српске, ФБиХ и Брчко дистрикта.

У БиХ је 2008. године усвојена Стратегија за рад на предметима ратних злочина чији је основни стратешки циљ процесуирање најсложенијих предмета ратних злочина у року од седам година, те процесуирање мање сложених предмета ратних злочина у року од 15 година.

Радна група

Савјет министара БиХ донио је прошле године одлуку о формирању Радне групе за израду измјена и допуна Стратегије БиХ за рад на предметима ратних злочина, са задатком да овај посао буде завршен до краја маја.

Радну групу су чинили представници министарстава правде БиХ, РС и ФБиХ, Правосудне комисије Брчко дистрикта, Министарства безбједности, Високог судског и тужилачког савјета БиХ и Надзорног тијела за праћење спровођења Стратегије за рад на предметима ратних злочина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.