Српска привлачна за страна улагања

Најважнији послови Министарства за економске односе и координацију у овој години у вези су са европским интеграцијама. Ријеч је о имплементацији преузетих обавеза, координацији активности и испуњавању приоритета дефинисаних документима о европском партнерству - нагласила је у интервјуу за "Глас Српске" министар за економске односе и координацију и потпредсједник Владе Републике Српске Јасна Бркић.

Посебно значајне активности, напоменула је она, биће у вези са већим коришћењем свих расположивих фондова Европске уније, који су у фази придруживања на располагању БиХ.

- С тим циљем утврдили смо конкретне механизме програмирања да бисмо побољшали све фазе тог процеса, обезбиједили већу транспарентност и укљученост институција Српске. Такође, врло важан и перманентан задатак Министарства биће даље привлачење страних инвестиција и подстицање извоза, а радиће се и на јачању институционалних капацитета и едукацији кадрова - каже Бркићева.

 Један од основних задатака Министарства је унапређење економских односа са иностранством. На који начин се то остварује и какви су досадашњи резултати?

          БРКИЋ: Унапређење економских односа са иностранством врши се путем мреже представништава и у непосредним контактима са потенцијалним инвеститорима, шефовима економских одјељења амбасада, међународним организацијама и другим релевантним факторима. Представљамо им потенцијале које има Република Српска, информишемо их о условима привређивања, резултатима које постижемо, о приоритетима развоја. Једноставно, представљамо могућности и предности које имамо. Мислим да смо у посљедње вријеме, а то потврђује и присуство великих потенцијалних инвеститора, добрим дијелом у томе и успјели. Инвестиције које имамо у енергетском сектору, затим у путеве и одређене производне капацитете потврђују да смо успјели да заинтересујемо стране инвеститоре да улажу у Српску.

  Која страна улагања су до сада припремана, координирана и праћена од стране Министарства?

          БРКИЋ: Министарство је, дакле, то које чини први корак у контактима са инвеститорима. Након тог првог контакта слиједе и све даље информације о томе које су процедуре, колико треба времена да се региструје предузеће, изврше улагања...

Тако су, на примјер, почетни разговори око отварања прве руске банке у Републици Српској, Источноевропска финансијска корпорација (ИФК банка) обављени у Министарству. Лицу које је било задужено да региструје банку пружена је сва техничка подршка и помоћ.

Када је ријеч о Термоелектрани Станари, представници Министарства су учествовали у радној групи за припрему одлуке о додјели концесије ЕФТ групи, а радили смо и на низу других пројеката.

  Министарство прати рад привредних представништава Републике Српске у иностранству. Гдје се она налазе и какви су њихови резултати?

          БРКИЋ: Представништва Републике Српске налазе се у Србији, Руској Федерацији, СР Њемачкој и Израелу. Задужена су за унапређење привредне, просвјетне, научне, културне и спортске сарадње са земљама у којима се налазе.

Представништво у Србији, на примјер, има значајне активности у домену сарадње у области борачко-инвалидске заштите, те реализацији посјета различитих привредних делегација. Ове активности води у координацији са Министарством рада и борачко-инвалидске заштите и другим организацијама и институцијама Републике Српске и Србије.

Представништво у СР Њемачкој ради на унапређењу институционалне сарадње са органима законодавне и извршне власти покрајине Баден Виртенберг и преговара са електропривредом покрајине о улагању у електроенергетске потенцијале Српске.

Представништво у Руској Федерације реализује велики број пословних контаката са потенцијалним инвеститорима. Свједоци смо да је руски бизнисмен Бурлаков купио вишеградски "Терпентин". Прве кораке на том послу остварило је наше представништво. Најављује се још доста значајних инвестиција.

Представништво у Израелу је често у контактима са потенцијалним инвеститорима. Међутим, треба имати у виду и то да није баш лако добити инвестицију на овим просторима.

Из Федерације, па и са нивоа БиХ, често се могу чути негативни коментари о раду наших представништава. Подсјећам их да Република Српска може да има своја представништва у иностранству, да она раде у складу са Уставом и на пословима који су им повјерени и да сарађују са амбасадом БиХ у земљама гдје имају сједиште.

  Да ли и у којој мјери Министарство може утицати на стварање повољнијих услова за подстицање извоза предузећа из РС?

          БРКИЋ: С циљем стварања услова за повољнији привредни амбијент и за подстицање извоза, Министарство је у непосредним контакту са великим бројем привредних субјеката који остварују значајне резултате у извозу. Приликом посјета сагледавамо потешкоће са којима се сусреће извозна привреда, као и њихове примједбе и приједлоге. Влада РС је та која може ићи са иницијативом према државним органима, да би они донијели одговарајуће одлуке и да би наши привредни субјекти имали повољније услове привређивања и извоза.

  Докле се стигло са "гиљотином прописа" и који су резултати на том плану до сада остварени?

          БРКИЋ: Гиљотина прописа је један од најзначајнијих пројеката ове Владе. На нивоу Републике Српске она је завршена. Као коничан резултат имамо регистар у којем су побројана сва одобрења и све формалности које привредни субјекат може тражити да би регистровао дјелатност. То не значи да су престале активности на унапређењу пословног амбијента.

"Гиљотина прописа" се сада проводи на локалном нивоу. Јер се предузетници који желе да региструју своју дјелатност сусрећу са бројним препрекама приликом добијања сагласности и дозвола на локалном нивоу. У овом тренутку она се проводи на подручју Бање Луке, гдје очекујемо побољшање пословног амбијента. Свјетска банка нам је партнер на овом пројекту и с њом смо потписали меморандум о даљој сарадњи на унапређењу пословног амбијента у РС.

Када је ријеч о "гиљотини прописа", посебно је важно истаћи резултате постигнуте код инспекцијског надзора. Попис мјера које су инспекције вршиле бројао је преко 2.400 провјера. Након пречишћавања остало их је 1.040. То значи да их је скоро 60 одсто елеминисано као непотребних. Сада више нема потребе да тржишна инспекција провјерава неке ствари, ако их је прије тога нека друга инспекција провјерила. На тај начин смо конкретно помогли послодавцима да губе мање времена и да се не излажу непотребним трошковима.

  Колико је Министарство ангажовано на пословима у вези са сукцесијом бивше СФРЈ и заштитом интереса привредних субјеката из Српске?

          БРКИЋ: Питање сукцесије имовине СФРЈ је везано за Споразум о сукцесији, а посебно за његов анекс "г", који се односи на питања приватног власништва и стечених права. Споразумом је предвиђено закључивање билатералних споразума са земљама бивше СФРЈ, чиме би се по принципу реципроцитета обезбиједила ефикаснија и квалитетнија примјена анекса "г" Споразума, то јест рјешавање статуса имовине која се налази на територији других држава, као и статуса имовине која се налази на територији РС и БиХ. Ово је питање које се треба рјешавати са нивоа БиХ. За Владу је припремљена информација на основу које она треба да покрене иницијативу према Савјету министара БиХ око потписивања билатералних споразума. До сада се на овом пољу скоро па ништа није учинило и вријеме је да се на основама пуног уважавања права постигну договори око наше имовине која се налази на просторима других република бивше СФРЈ, али и имовине која је на овим просторима.

 Како се реализује економски дио Споразума о специјалним и паралелним везама између Републике Српске и Србије и који су пројекти планирани у овој години?

          БРКИЋ: Послије потписивања Споразума о специјалним и паралелним везама дошло је до интензивније привредне сарадње између Републике Српске и Србије. Повећано је присуство предузећа и инвеститора из Србије на нашим просторима, али је и роба из Српске све више присутна на тржишту Србије. Неки проблеми су, нажалост, и даље отворени. На примјер, проблем око фитосанитарне контроле. БиХ и Србија не признају једна другој фитоснитарну контролу, што ствара проблеме предузећима која извозе производе који подлијежу тој контроли. То су неке ствари на које је скретана пажња на сусретима привредника, али се на њиховом рјешавању није далеко одмакло.

Интензивну привредну сарадњу није покренуо само Споразум о специјалним везама, већ и прошлогодишњи сусрет привредних делегација Србије и Српске. Људи проналазе свој интерес и ступају у директне контакте. Предузећа из Србије и РС раде на многим заједничким пројектима и мислим да можемо бити задовољни. Да има простора за још бољу сарадњу, наравно да има.

 Недавно сте са једном делегацијом БиХ боравили у Кувајту. О чему се тамо разговарало и какви су ефекти те посјете?

          БРКИЋ: На основу разговора које смо водили, добила сам утисак да постоји спремност кувајтске стране да са БиХ интензивира економску сарадњу. Неколико кувајтских фондова располаже средствима која нам се могу ставити на располагање по врло повољнима условима. Истина, они траже конкретне пројекте који су исплативи и који су њима интересантни. Посебно интересовање исказано је за Коридор 5 ц.

 Кувајт је изразио интересовање и за производе наше намјенске индустрије, с обзиром на то да је прије рата увозио тенкове из бивше Југославије. И многи други производи из БиХ могу наћи своје мјесто у том богатом и захтјевном тржишту. За то би се требало добро организовати и окрупнити уситњене капацитете, да бисмо били конкурентни на том тржишту.

Састали смо се и са јорданским краљем Aбдулахом ИИ, који је такође изразио спремност за успостављање тјешње привредне сарадње Јордана са БиХ. Било је говора о успостављању и директне авионске линије са БиХ и могућности сарадње у области туризма. То би помогло транспорту робе и покренуло привреду сарадњу. Све у свему, можемо бити задовољни разговорима које смо тамо водили.

Представништво у Бриселу

 Када ће бити отворено привредно представништво РС у Бриселу?

          БРКИЋ: Влада је донијела одлуку о отварању привредног представништва у Бриселу и резервисала средства за његов рад. Још се тражи одговарајући простор за његов смјештај. Да би се представништво могло регистровати, мора имати своју адресу. Обављају се и консултације о кадровским рјешењима. Очекујем да ће представништво врло брзо, можда и прије годишњих одмора, бити стављено у функцију и да ће бити од велике користи за Републику Српску - рекла је Јасна Бркић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.