Српска има посебан статус, БиХ нема право на имовину

Бањалука - Република Српска, за разлику од Федерације БиХ, има посебан статус, јер је, уз тадашњу РБиХ, СР Југославију и Хрватску, званично била страна која је учествовала у креирању Дејтонског споразума - истакнуто је у документу "Дејтонска структура БиХ и правни положај Републике Српске", који је објавио кабинет предсједника Српске Милорада Додика.

Република Српска је, осим потписа на свих 12 анекса Дејтонског споразума, у преамбули Дејтонског споразума наведена као страна која је Споразумом од 29. августа 1995. године овластила делегацију СР Југославије да, у име Републике Српске, потпише дијелове мировног плана који се односе на Српску - напомиње се у документу.

Тиме је Република Српска и сама била страна Дејтонског споразума, из чега произлази да је Српска била у односу према РБиХ као према другој страни.

Истовремено, тадашња РБиХ није имала нити јој је требало овлаштење Федерације БиХ, јер се права и обавезе из Дејтонског споразума, односно његових анекса, односе само на Федерацију као ентитет који је у саставу БиХ.

У документу је наведно и свједочење члана Предједништва БиХ Иве Комшића, који је за "Дневни аваз" 21.1. 2011. године потврдио да је постојао документ који је послужио као основа за Дејтонски споразум и да је у том документу наведен назив Република Српска без наводника, а да се БиХ не помиње.

Тај документ су Женевски принципи од 8. септембра 1995. године који је у име РБиХ парафирао тадашњи министар иностраних послова Мухамед Шаћирбеговић.

Посебно поглавње у обимном документу кабинета предсједника Српске, у коме се анализира Дејтонски споразум - изворна овлаштења и положај Републике Српске, заузима питање имовине, при чему се цитатима из Споразума доказује да имовина БиХ уопште није предвиђена нити је поменута у папирима.

Ни једним чланом Устава БиХ није дато право на било какву имовину, мада противници дејтонске БиХ инсистирају да сва имовина која је припадала СР БиХ, која је била у саставу СФРЈ, сада припада БиХ...

У документу се наводи и примјер Устава САД из кога призлази да централна власт може стећи имовину ако јој је уступе државе чланице или куповином на територији држава чланица, али уз њихову сагласност.

БиХ јесте - на основу Међународног споразума о питању сукцесије, потписаном 2001. године између новонасталих држава бивше СФРЈ - одређена као субјекат имовине која се налази на територији БиХ и у иностаранству, на којој су биле уписане институције бивше СФРЈ.

Али, члан 1 Устава БиХ наводи да БиХ постоји само као држава са унутрашњом структуром, измијењеном према одредбама Устава.

Како Устав не даје изричито право БиХ на имовину, јер се у набрајању њених надлежности не наводи то право, онда је јасно да БиХ, према важећем уставу, нема право на имовину нити се то право регулише неким другим чланом устава.

Зато покушај подржављења имовине ентитета нема никакав правни основ - истиче се у документу из кабинета предсједника Републике Српске Милорада Додика.

Два правца: Конфедерација према Дејтону или распад

Кабинет предсједника Републике Српске Милорада Додика објавио је документ "Дејтонска структура БиХ и правни положај Републике Српске" у коме се наводи да за БиХ постоје два правца: конфедерација са надлежностима предвиђеним Дејтоном или распад на три етничке територијалне јединице.

У обимном документу се наводи да је много пута указано да је БиХ неуспјешна држава те да не постоји већинска идентификација са садашњом БиХ усљед неријешних међунационалних сукоба испољених у грађанском рату.

Република Српска као републички празник обиљежава 21. новембар, као дан када је 1995. године у Дејтону, у САД, парафиран Општи оквирни споразум за мир у БиХ и његових 12 анекса.

Овим датумом показујемо значај тог датума и исказујемо опредјељење за поштовање Дејтонског споразума, као међународног уговора којим је, не само завршен рат у БиХ, већ и одређено постојање и систем функционисања БиХ као сложене државе - истиче се у саопштењу из Кабинета предсједника Републике Српске.

У обимном документу анализирана је изворна дејтонска структура БиХ и истакнута значајна овлаштења ентитета.

У документу се истиче да је Дејтон предвидио само десет надлежности институција БиХ те да је изричито наведено да све друге надлежности, које нису набројане као надлежност БиХ, спадају у домен ентитета - Републике Српске и Федерације БиХ.

У поглављу које третира питања референдума подсјећа се да у федералном законодавству САД референдум не постоји, али да има широку примјену унутар америчких држава.

Референдум представља заштиту права федералних јединица које могу заказати гласање ако сматрају да су њихова права повријеђена.

На примјеру БиХ, то значи да расписивање референдума припада ентитетима, јер није изричито дато у надлежност БиХ.

Документ садржи анализу свих важних сегмената дејтонске структуре БиХ, уз подсјећање да је БиХ створена међународним уговором и да може постојати само на тај начин.

У документу се наводи да су и Венецијанска комисија и политички аналитичари оцијенили да је Федерација БиХ неодржива уставна конструкција.

Будућност БиХ оцртава се у два могћа правца, наведно је у документу.

Први је уставна реконструкција Федерације БиХ и формирање хрватске територијалне јединице, чиме би били створени услови за БиХ као конфедерацију са надлежностима које су утврђене Дејтонским споразумом за заједничке органе.

А, други је распад БиХ опет на три етничке територијалне јединице, чак и у условима да претходно не буде ријешено хрватско питање.

Оптимално би било да БиХ буде цијела из три дијела, тиме би и међународни уговор могао опстати као један од највећих успјеха америчке спољне политике - наведено је у обимном документу "Дејтонска структура БиХ и правни положај Републике Српске".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.