Срђан Тодоровић: Случај “Дрвар” сада тешко може да се деси у Српској

Увијек постоји могућност да се деси акцидентна ситуација као у Дрвару, али у Републици Српској постоји добра сарадња надлежних служби, тако да евентуални увоз штетног отпада прати адекватна документација, чиме је олакшано његово враћање у матичну земљу, каже директор Фонда за заштиту животне средине и енергетску ефикасност Републике Српске Срђан Тодоровић одговарајући на питање да ли је могуће да у Српску буде увезен штетни отпад и деси случај “Дрвар”.

Он каже да ће измјене и допуне Закона о управљању отпадом, који је недавно усвојен у Народној скупштини РС, допринијети томе да буде уведена још ефикаснија контрола.

- Измјене и допуне тог закона су у највећој мјери биле усклађивање закона са директивама Европске уније и хармонизација прописа са ФБиХ - каже Тодоровић.

ГЛАС: Шта су конкретно најзначајније измјене?

ТОДОРОВИЋ: Код нас је до сада било регулисано само питање амбалаже и амбалажног отпада, а сада је регулисан електронски и електронички отпад, отпадне гуме, уља, акумулатори, батерије и аутомобили, односно тзв. посебне категорије отпада. У практичном смислу, од загађивача, односно оних који ову врсту отпада стављају на тржиште биће обезбијеђена се намјенска накнада, која ће путем фонда бити на располагању за привредне субјекте у РС, који ће се бавити прикупљањем, раздвајањем и збрињавањем тог отпада. Дакле, средства ће се од увозника прелити према домаћим привредним субјектима.

ГЛАС: Хоће ли те измјене допринијети томе да буде смањена могућност да се деси неки нови случај “Дрвар”?

ТОДОРОВИЋ: Наравно, јер ће бити хармонизовани прописи. Значајно је да ће накнада бити наплаћивана на основу извјештаја који подносе они који ову врсту отпада стављају на тржиште, а то су у 80 одсто увозници. Такав начин извјештавања ће допринијети бољој контроли увоза тих производа и њиховом даљем кретању.

ГЛАС:       Поред тог закона усвојене су и измјене Закона о заштити животне средине. Да ли то има везе једно с другим?

ТОДОРОВИЋ: И измјене тог закона су такође биле у складу са директивама ЕУ. Овим измјенама фонд постаје централно мјесто за вођење информационог система за заштиту животне средине. То је један комплексан и обухватан систем који ће бити базиран у фонду, с обзиром на то да ми већ имамо одређене техничке и кадровске капацитете за то.

ГЛАС: Шта је са пројектима енергетске ефикасности, односно утопљавања објеката?

ТОДОРОВИЋ: Фонд је тренутно дио заједничког пројекта са надлежним Министарством за просторно уређење, грађевинарство и екологију и УНДП-ом. У оквиру тог пројекта средства која буде пласирао фонд од ове године ће дијелом бити повратног карактера.

ГЛАС: Шта то значи?

ТОДОРОВИЋ: На примјер, ако утоплимо неку школу и она на основу тих мјера енергетске ефикасности убудуће умјесто 1.000 марака буде мјесечно издвајала 500 марака за струју и гријање, половину од уштеђених 500 КМ ће враћати фонду, а та средства ће се даље користити за финансирање пројеката енергетске ефикасности других објеката.

Корона

ГЛАС: Били сте позитивни на вирус корона и 14 дана сте провели у изолацији. О чему човјек највише размишља у тој ситуацији?

ТОДОРОВИЋ: Када вам кажу да сте позитивни, не мислите на првом мјесту на себе, већ на то да ли сте учинили довољно да заштитите људе око себе, прије свега породицу, пријатеље и људе с којима свакодневно радите. Та грижа савјести да можда нисте учинили довољно и да сте угрозили људе у најближем окружењу најтеже пада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.