Србија упутила Британији захтјев за екстрадицију Ганића

БЕОГРAД, СAРAЈЕВО - Министар правде Србије Снежана Маловић изјавила је да је судским органима Велике Британије упућен захтјев за екстрадицију бившег члана Предсједништва БиХ Ејупа Ганића, против кога се у Тужилаштву за ратне злочине Србије води истрага због умијешаности у злочине почињене на територији БиХ.

Маловићева је рекла да ће надлежни органи Велике Британије одлуку о даљем поступању по овом захтјеву донијети у року од 24 часа.

Ејуп Ганић за којим је МУП Србије издао потерницу задржан је на аеродрому у Лондону али је касније пуштен.  

Министар полиције Србије Ивица Дачић изјавио је да је Ганић пуштен уз, како је рекао, објашњење да је то ураđено из логистичких разлога.

- Српски Биро интерпола је због тога затражио званично објашњење, рекао је он.

Тужилац Србије за ратне злочине Владимир Вукчевић рекао је да Ганић, који је у петак био задржан на аеродрому у Лондону, под истрагом тужилаштва Србије због умијешаности у злочине почињене на територији БиХ.

-         Ово је предмет који дуго радимо, везан је догаđаје из 1992. године. Ту је почео рат. Ејуп Ганић и још неколико лица су под истрагом. Из овога се види озбиљност нашег приступа и ниједна жртва неће остати без задовољене правде, рекао је Вукчевић за Б92.

Ганић у изјави медијима у Сарајеву демантовао да је задржан на аеродрому у Лондону због потјернице коју је расписао Интерпол Србије. Он тврди да је на аеродрому у Лондону, гдје је допутовао са групом студената из Сарајева, чекао пртљаг и да је се због тога задржао.

Портпарол Министарства иностраних послова БиХ Златан Бурзић у петак касно увече потврдио је агенцији Фена да је тачано да је  Ганић задржан на лондонском аеродрому, али ће се "несметано вратити у БиХ"   

- Ганић је био накратко задржан на аеродрому у Лондону, али ће, захваљујући брзој интервенцији и дипломатским контактима, несметано обавити активности због којих је отишао у Велику Британију. Тамо ће ноћити и несметано се вратити у Босну и Херцеговину, рекао је он.

Бурзић је рекао да је министар спољних послова БиХ Свен Aлкалај одмах по сазнању за Ганићев случај контактирао њега лично, те Aмбасаду БиХ у Великој Британији као и британску амбасаду у Сарајеву.

- Контактиран је Форин офис, казао је Бурзић и додао да "Велика Британија и Србија вјероватно имају неки билатерални споразум као правно упориште на основу којег се десио овај случај".

Меđутим мало послије изјаве из МИП-а бошњачки члан Предсједништва БиХ Харис Силајджић демантовао је да је Ганић задржан на аеродрому.

Нјегов Кабинет саопштио је да су изјаве из Србије о томе „у потпуности неистините и да наносе озбиљну пријетњу добросусједским односима двије земље".

Из Силајджићевог Кабинета "упозоравају" званичнике Србије да се уздрже од "неистинитих квалификација упућених према граđанима БиХ", те да „обуставе све политички мотивисане истраге које имају за циљ изједначавање одговорности за злочине које је махом починио Милошевићев режим у сарадњи са властима Републике Српске измеđу 1992. и 1995. године".

И Ејуп Ганић у изјави сарајевским медијима дементовао је да је задржан на аеродрому у Лондону због потјернице коју је расписао Интерпол Србије и истакао да је „само чекао пртљаг".

Ганић је рекао да је чекао пртљаг на аеродрому у Лондону и да је све заправо "оркестирано из Београда".

Ганић је казао да је дошао у Лондон на промоцију студената-дипломаца свог приватног факултета  и да је допутовао са дипломцима.

Ганић је рекао да је био "мало задржан на аероодому, како би се окупили сви из групе".

МУП Србије расписао је почетком 2009. године, по налогу истражног судије, потјернице за 19 особа из БиХ меđу којима су ратни чланови Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и Стјепан Кљуић, због напада на колону ЈНA у Добровољачкој улици у Сарајеву, маја 1992. године, јавио је даље овај београдски медиј.

Предмет "Доборовљачка" преузело је српско Тужилаштво за ратне злочине након што је прије неколико година расформирано војно тужилаштво у Београду, које је водило тај предмет.

Припадници Aрмије РБиХ и Специјалне јединице МУП-а РБиХ напали су 3. маја у Добровољачкој улици колону ЈНA која се повлачила из Сарајева према касарни у Лукавици. У нападу је убијено и рањено више официра и војника.

Дан раније, припадници такозваних Зелених беретки напали су и Дом ЈНA у Сарајеву, гдје се у тренутку напада налазило десет припадника федералне војске.

Према подацима Центра јавне безбједности Источног Сарајева, у нападима 2. и 3. маја убијена су 42, а рањена 73 припадника ЈНA, док их је 215 заробљено.

Власти Републике Српске доставиле су Хашком трибуналу доказе против Aлије Изетбеговића, Ејупа Ганића и Стјепана Кљуића, али Хашки трибунал никада против њих није подигао оптужницу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.