Срби су бранили своје територије

ХAГ - Бивши предсједник Републике Српске Радован Караџић изјавио је пред Хашким трибуналом да Срби током рата нису заузимали туђе него бранили своје територије, преносе агенције.

- Могли смо, такорећи, узети БиХ, а за Сарајево ћете то посебно видјети... Aли, нисмо уопште излазили из својих етничких територија... Наоружани народ је изашао на рубове својих територија да би се заштитио да га не покољу - рекао је Караџић, настављајући уводну ријеч одбране.

Негирајући навод оптужнице да је политички врх Српске демократске странке у јесен 1991. формирао скупштину српског народа у БиХ како би омогућио "присвајање територија", Караџић је рекао: "Које територије Срби треба да заузму? Па, то су њихове територије".

Приказујући мапе оптужени је сугерисао да су се граничне линије српских територија током рата у БиХ поклапале са линијама фронта.

- И од тих вјековно њихових територија Срби су били спремни да се одрекну за мир - напоменуо је Караџић.

Он је оповргавао и навод оптужнице да су снаге Срба, с почетком рата у априлу 1992. године, ставиле Сарајево под опсаду.

Тврдио је да су се сарајевски Срби, послије ноћи 5. априла 1992. у којој је због "терора" било "страшно бити Србин у Сарајеву", повукли на ободе града у "покушају да се заштите".

- Тако је успостављена подјела града, а не опсада, као што тврди тужилаштво - казао је Караџић.

Према његовим ријечима, Срби до маја 1992. нису имали своје оружане снаге, већ само Територијалну одбрану у којој су дјеловали по доктрини "наоружаног народа".

Суђење Караџићу почело је пред Хашким трибуналом 26. октобра прошле године уводном ријечју оптужбе. Оптужени је почетак суђења бојкотовао тврдећи да му суд није дао довољно времена да се припреми.

Пошто је тужилац Aлан Тигер 2. новембра завршио уводну ријеч, судије су три дана касније донијеле одлуку да Караџићу поставе браниоца и да суђење буде настављено 1. марта 2010. како би се браниоцу дало довољно времена да се припреми.

Караџић је оптужен за геноцид, злочин против човјечности и кршења закона и обичаја ратовања у БиХ од 1992. до 1995. године.

Нови позив властима БиХ

Судско вијеће Хашког трибунала у предмету против Радована Караџића позвало је власти БиХ да до 22. марта обавијесте вијеће да ли још траже остатак докумената из Караџићевог поднеска.  

- Будући да су власти БиХ 12. фебруара обавијестиле вијеће да због "техничких потешкоћа" не могу да организују долазак свог представника на расправу 15. фебруара, вијећу није јасно да ли је потрага за остатком докумената из захтјева оптуженог настављена - наводи се у позиву вијећа.

Исти рок, до 22. марта, дат је и властима Хрватске, чији је амбасадор Јосип Паро присуствовао расправи.

Босић

Хистерична реакција медија из ФБиХ на излагање Радована Караџића у Хагу и називање "крволоком" и "монструмом паљанским", није ништа друго него ширење језика мржње и подизање нивоа тензија које настоје да повећавају до октобарских избора, рекао је лидер СДС-а Младен Босић.

Босић је додао и да је коинциденција почетка Караџићевог излагања и 1. марта обиљеженог ланцима и катанцима послије упада у Парламентарну скупштину БиХ више него симболична.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.