Сравнили са земљом српска домаћинства у Сиејковцу

БРОД - Становници Сијековца код Брода данас ће да обиљеже 18. годишњицу страдања 16 Срба из тог мјеста, а за овај злочин још нико није одговарао.

Међу жртвама које су побијене 26. марта 1992. године најмлађи је био седамнаестогодишњи Драго Милошевић, а најстарији Васо Зечевић, који је имао 77 година. Дојучерашње комшије и хрватска војска за неколико дана сравнили су са земљом домове Срба из Сијековца.

Јелица Зечевић за само један час остала је без мужа, два дјевера и свекра, старине од 72 године.

Љубица Седлић налазила се у селу када је почело страдање Срба.

- Кад год долази 26. март, осјећам се као да ми неко забада нож у срце. Тога дана изгубила сам мужа Новака и још седам ближих рођака. Негдје око 17 часова у село је дошао наш комшија Нијаз Чаушевић. Мегафоном је позвао Србе да се предају. Говорио је: "Четници, предајте се, опкољени сте" - прича Љубица.

Додаје да су убрзо опколили кућу породице Зечевић.

- Провирим кроз прозор и видим да изводе људе из подрума. Кажем мом мужу Новаку, који је био болестан и непокретан, шта се догађа код Зечевића. Изашла сам у двориште и видјела да хрватски војници пуцају у Милана Зечевића. Јелица, његова супруга, моли и плаче. Убијају редом - сјећа се Љубица Седлић.

Додаје да се са супругом сакрила у оставу.

- Улазили су у кућу, али нас нису успјели пронаћи. Чујем пуцњаву на све стране, осјећам мирис паљевине. Чујем како војници вичу: "Ово је Парагина и Aнте Пркачина војска. Срби, упамтите нас." Сутрадан ми је мој Новак рекао да идем да обиђем своју мајку, која је имала 90 година. Тек што сам стигла до куће у којој је живјела моја мајка, чујем пуцњаву која је долазила од наше куће. Изађем у двориште и осјетим снажан ударац по леђима и глас "Марш у кућу, Љубице, горјећеш као и твој Новак." Погледам и видим да кућа гори, а чујем јаук свог мужа - испричала је Љубица Седлић, која је послије тога одведена у дом у Сијековцу, а касније у логоре.

Према ријечима Марка Василића, предсједника Борачке организације Брод, постоје бројни докази да су злочин у Сијековцу извршили припадници регуларне војске Хрватске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из Брода.

Нападу на Сијековац претходила је ликвидација оца и сина, Момира и Aндрије Мартић, и Душана Дујанића из Брода, дан раније.

- Побијени Сијековчани су жртве првог ратног злочина у БиХ. О том злочину постоје бројни докази, као што постоје докази и о другим злочинима у Броду чије су жртве били Срби. Предмет са доказним материјалима 22. маја 2002. године предат је хашким истражитељима, а Хашки суд је предмет 2006. године уступио Тужилаштву БиХ, које до сада ништа није учинило да злочин буде процесуиран. Ваљда ће једног дана казна стићи злочинце - каже Василић.

Предсједник Удружења за тражење заробљених бораца и несталих цивила Брода Марко Грабовац стрепи да Тужилаштво БиХ једноставно "бјежи" од Сијековца.

- Јавна је тајна да су трупе тада међународно признате Републике Хрватске ушле у Брод у ноћи између 3. и 4. марта 1992. године. Зна се да су учествовале у свим злочинима на територији бродске општине, па и Сијековцу. Отварањем овог случаја све би почело да се поставља на своје мјесто и потпуно би се разобличила улога Хрватске у паљењу ратног пожара у БиХ - каже Грабовац.

Масовна гробница

Грабовац је напоменуо да је у августу и септембру 2006. године на муслиманском гробљу у Сијековцу крај Брода Федерална комисија за нестале ископала масовну гробницу из које је ексхумирано 59 посмртних остатака, међу којима су била и 23 дјечија скелета.

- Некоме у БиХ није у интересу да се сазна истина о овим жртвама - истакао је Грабовац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.