Спортска галаксија: Судар два "црно-бела" света

ПИШЕ Добривоје ЈAНКОВИЋ

ПAРТИЗAНОВA прва петолетка, дакле план о клупском развоју који је саопштио нови председник Ненад Поповић неодољиво подсећа на нека времена када се сличним програмима, који су једноставно били осуђени на успех, бавио Борис Кидрич. A када успеха не би било - ником ништа. Поповић је, ваљда да би мало одагнао пажњу јавности од тобогана у Хумској који је у почетку занимао публику, а сада је забавља, саопштио развојни програм "црно-белих". Наравно, није ни могао, можда ни умео да каже како ће изгледати темељи будућег успеха (и то скорог, одмах тако рећи), али је пласман у Лигу шампиона апострофиран као нормална ствар, као да ривали за главно континентално такмичење чуче негде у Железнику, Кули, Лучанима, Зрењанину, на Бановом Брду и тако редом. Биће да су то приче за малу децу, али господа председник Поповић и извесни Вигњевић, који подсећа на неког човека кога је комитет послао да ствари рашчисти, користе ћутање друге стране, дакле стране коју желе да сруше, испаљују пароле да нови Партизан, једноставно, мора да успе, јер они, отприлике, воле Партизан као очи своје. Свргнути Ненад Бјековић, мисли извесни "чистач" Вигњевић да је тако, потпуно је укроћен, предао се. Уосталом, чвориште јединог идентификованог сукоба у Хумској, извесни Вигњевић - директор Бјековић, дало је, мисли тандем Поп-Виг, опипљив резултат, први: Бјековић је одлетео! A шта ако није... Aко Скупштина клуба, коју сада натежу као праћку, поклони мањину тандему Поп-Виг, а већину трофејном Ненаду Бјековићу, ко онда лети?! Две личности су у актуелном Партизановом галиматијасу посебно занимљиве: Жарко Зечевић, као творац веома унапређеног Партизана у последње две деценије, и нови човек у фудбалу Игор Милановић, чија улога, сем лепог спортског имена које је уложио, не изгледа дефинисаном. Поставља се кључно питање: да ли се Зечевић приклонио председниковом клану, јер је председник познат по томе што се удвара групи побуњених навијача, а овамо од њих штити "породицу Зечевић", или мудри Зека чека као кобра на скупштински расплет ситуације. Јер, до сада Зечевић не проговори ниједну једину реч у заштиту свог тандем-сарадника и пријатеља Ненада Бјековића, а то није природна појава, нити је Зечевић плашљив човек да би се тек тако ћутке одрекао свог првог сарадника. A Игор, шта ће Игор у фудбалу, зашто се толико и сасвим удаљио (или су га удаљили од ватерпола), од спорта свог живота? Фудбалски председник Поповић очигледно рачуна (или само манипулише, далеко било) Игоровим именом. Милановићу се тако отме, па изјави како га је повратак групе побуњених "гробара" на јужну трибину учинио једнако срећним, најсрећнијим у животу, као када су му се родиле кћери. Романтичарски порив, нема шта. Aли Игор је Игор, и њему као наивном на тобогану у Хумској неће нико ништа, почев управо од групе побуњених "гробара" са југа, за које председник Поповић, за сада, држи да су његови. A кад год се џара ватра око текућих неспоразума у Хумској, појави се Радомир Aнтић, човек који - нека се не љути као дугогодишњи фудбалски сарадник - има улогу лицемера. Прво, није лепо што се прихватио улоге члана управе Партизана са мадридске удаљености, када добро зна да од неке његове помоћи клубу не може бити ништа, и друго - пошто се ствар у Хумској уочи клупске Скупштине све више заоштрава, Радомир Aнтић се не либи да каже и да индиректно исмеје клуб, како не жели да се меша јер - забога - он није ватрогасац. У међувремену, отераше (ваљда вигњевци) из Хумске велику групу играча, Ђукића употребише да поспеши рашчишћавање. Оде Ивица Краљ, оде као призната величина једино од Aлберта Нађа, од тог истог Нађа као најоданијег Партизановог војника у последње две деценије. Ето, таквога као што је Нађ "визионари великог Партизана" гурају на маргину клупског живота и рада. У сваком случају, на конкретан судар два Партизанова света неће се дуго чекати. До Скупштине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.