Sportska galaksija: Sudar dva "crno-bela" sveta

PIŠE Dobrivoje JANKOVIĆ

PARTIZANOVA prva petoletka, dakle plan o klupskom razvoju koji je saopštio novi predsednik Nenad Popović neodoljivo podseća na neka vremena kada se sličnim programima, koji su jednostavno bili osuđeni na uspeh, bavio Boris Kidrič. A kada uspeha ne bi bilo - nikom ništa. Popović je, valjda da bi malo odagnao pažnju javnosti od tobogana u Humskoj koji je u početku zanimao publiku, a sada je zabavlja, saopštio razvojni program "crno-belih". Naravno, nije ni mogao, možda ni umeo da kaže kako će izgledati temelji budućeg uspeha (i to skorog, odmah tako reći), ali je plasman u Ligu šampiona apostrofiran kao normalna stvar, kao da rivali za glavno kontinentalno takmičenje čuče negde u Železniku, Kuli, Lučanima, Zrenjaninu, na Banovom Brdu i tako redom. Biće da su to priče za malu decu, ali gospoda predsednik Popović i izvesni Vignjević, koji podseća na nekog čoveka koga je komitet poslao da stvari raščisti, koriste ćutanje druge strane, dakle strane koju žele da sruše, ispaljuju parole da novi Partizan, jednostavno, mora da uspe, jer oni, otprilike, vole Partizan kao oči svoje. Svrgnuti Nenad Bjeković, misli izvesni "čistač" Vignjević da je tako, potpuno je ukroćen, predao se. Uostalom, čvorište jedinog identifikovanog sukoba u Humskoj, izvesni Vignjević - direktor Bjeković, dalo je, misli tandem Pop-Vig, opipljiv rezultat, prvi: Bjeković je odleteo! A šta ako nije... Ako Skupština kluba, koju sada natežu kao praćku, pokloni manjinu tandemu Pop-Vig, a većinu trofejnom Nenadu Bjekoviću, ko onda leti?! Dve ličnosti su u aktuelnom Partizanovom galimatijasu posebno zanimljive: Žarko Zečević, kao tvorac veoma unapređenog Partizana u poslednje dve decenije, i novi čovek u fudbalu Igor Milanović, čija uloga, sem lepog sportskog imena koje je uložio, ne izgleda definisanom. Postavlja se ključno pitanje: da li se Zečević priklonio predsednikovom klanu, jer je predsednik poznat po tome što se udvara grupi pobunjenih navijača, a ovamo od njih štiti "porodicu Zečević", ili mudri Zeka čeka kao kobra na skupštinski rasplet situacije. Jer, do sada Zečević ne progovori nijednu jedinu reč u zaštitu svog tandem-saradnika i prijatelja Nenada Bjekovića, a to nije prirodna pojava, niti je Zečević plašljiv čovek da bi se tek tako ćutke odrekao svog prvog saradnika. A Igor, šta će Igor u fudbalu, zašto se toliko i sasvim udaljio (ili su ga udaljili od vaterpola), od sporta svog života? Fudbalski predsednik Popović očigledno računa (ili samo manipuliše, daleko bilo) Igorovim imenom. Milanoviću se tako otme, pa izjavi kako ga je povratak grupe pobunjenih "grobara" na južnu tribinu učinio jednako srećnim, najsrećnijim u životu, kao kada su mu se rodile kćeri. Romantičarski poriv, nema šta. Ali Igor je Igor, i njemu kao naivnom na toboganu u Humskoj neće niko ništa, počev upravo od grupe pobunjenih "grobara" sa juga, za koje predsednik Popović, za sada, drži da su njegovi. A kad god se džara vatra oko tekućih nesporazuma u Humskoj, pojavi se Radomir Antić, čovek koji - neka se ne ljuti kao dugogodišnji fudbalski saradnik - ima ulogu licemera. Prvo, nije lepo što se prihvatio uloge člana uprave Partizana sa madridske udaljenosti, kada dobro zna da od neke njegove pomoći klubu ne može biti ništa, i drugo - pošto se stvar u Humskoj uoči klupske Skupštine sve više zaoštrava, Radomir Antić se ne libi da kaže i da indirektno ismeje klub, kako ne želi da se meša jer - zaboga - on nije vatrogasac. U međuvremenu, oteraše (valjda vignjevci) iz Humske veliku grupu igrača, Đukića upotrebiše da pospeši raščišćavanje. Ode Ivica Kralj, ode kao priznata veličina jedino od Alberta Nađa, od tog istog Nađa kao najodanijeg Partizanovog vojnika u poslednje dve decenije. Eto, takvoga kao što je Nađ "vizionari velikog Partizana" guraju na marginu klupskog života i rada. U svakom slučaju, na konkretan sudar dva Partizanova sveta neće se dugo čekati. Do Skupštine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.