Спортска галаксија: Добро јутро, анархијо

Пише Добривоје Боби ЈAНКОВИЋ

НЕМA емисије, нити новинарског пункта, која као "Инсајдер" госпођице Бранкице Станковић изазива огромну пажњу. Наравно, не занима откривена криминологија само фудбалске људе, него све одреда. Већ после првих ТВ емисија, наравно уз опште ћутање осталих медијских и спортских посленика до Министарства и Олимпијског комитета - атмосфера је наелектрисана. Како ће у најављеним аферама проћи, не може се знати, али се бар мора знати шта у овдашњем фудбалу значи "три за три", тако да се од те српске тактичке фудбалске варијанте нико не сме ограђивати, нити се сме правити Енглез, поглавито не један Иван Ћурковић, који каже да уопште не зна шта је то "три за три". Ма, неће бити, Иване... Завладала је и дилема: да ли ће првог марта, када се настави шампионат, а после тога такмичење и у осталим лигама, доћи понеки гледалац на трибине, или ће их после доказивања хипокризије бити још мање од неколико. То ћемо видети. Има иза тог прљавог фудбалског излога још једна баш крупна ствар, сви кажемо, па и држава, ако јој је до бриге за будућност свог подмлатка, да је нова опасност пред вратима. Јер, наше "добро јутро" већ је свануло. Па шта рећи до "добро јутро, анархијо". Најмлађи фудбалски играчи, деца од четрнаест година и мало више, одлазе из земље. Та деца су, наочиглед свих релевантних институција, а не само фудбалских, жутокљуни робови у рукама стотина продавача њихових ногу. Родитељи су већ помахнитали за тих пет-шест хиљада евра које им трговци тутну у руке да би дете отишло. У неки камп воде децу, у неку сабирну фудбалску пијацу за нејач. Клубови улажу у ту децу, Фудбалски савез оне боље афирмише кроз тушту и тму селекција како би им статус код матропаза и накупаца био чвршћи. И оду деца некуд, па их нема, а онда се врате. Без фудбала, без пара и - без школе! Лепо је што је руководство Фудбалског савеза Србије посвећено репрезентацији. Лепо је што је и Џајић дошао на Теразије. Лепо је што "Инсајдер" чепрка по царству криминала. Aли од свега постоји опаснији проблем: деца коју клубови и родитељи продају као туђу не подлежу никаквим санкцијама, и око њих се развија опасна фудбалска мафија. Питао сам у једном великом клубу: како смете да примате у клуб децу која су напустила школу зарад фудбала, па онда децу која већ имају потписане "уговоре" са неким приватним протувама, па зашто не заштитите клубове који немају ништа од таквих ужасних "трансфера" дечака? Зашто онда то не урадите ви, који примате плате у клубу, а припремате играче за ту међународну дечију пијацу? Или - зашто се то вама исплати? На питање сам добио одговор: "Ћути, бре, каква школа, какви бакрачи..." Ето, такво нам је време заблуда у најкраћој професији, а најдужој илузији званој фудбал.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.