Sportska galaksija: Dobro jutro, anarhijo

Piše Dobrivoje Bobi JANKOVIĆ

NEMA emisije, niti novinarskog punkta, koja kao "Insajder" gospođice Brankice Stanković izaziva ogromnu pažnju. Naravno, ne zanima otkrivena kriminologija samo fudbalske ljude, nego sve odreda. Već posle prvih TV emisija, naravno uz opšte ćutanje ostalih medijskih i sportskih poslenika do Ministarstva i Olimpijskog komiteta - atmosfera je naelektrisana. Kako će u najavljenim aferama proći, ne može se znati, ali se bar mora znati šta u ovdašnjem fudbalu znači "tri za tri", tako da se od te srpske taktičke fudbalske varijante niko ne sme ograđivati, niti se sme praviti Englez, poglavito ne jedan Ivan Ćurković, koji kaže da uopšte ne zna šta je to "tri za tri". Ma, neće biti, Ivane... Zavladala je i dilema: da li će prvog marta, kada se nastavi šampionat, a posle toga takmičenje i u ostalim ligama, doći poneki gledalac na tribine, ili će ih posle dokazivanja hipokrizije biti još manje od nekoliko. To ćemo videti. Ima iza tog prljavog fudbalskog izloga još jedna baš krupna stvar, svi kažemo, pa i država, ako joj je do brige za budućnost svog podmlatka, da je nova opasnost pred vratima. Jer, naše "dobro jutro" već je svanulo. Pa šta reći do "dobro jutro, anarhijo". Najmlađi fudbalski igrači, deca od četrnaest godina i malo više, odlaze iz zemlje. Ta deca su, naočigled svih relevantnih institucija, a ne samo fudbalskih, žutokljuni robovi u rukama stotina prodavača njihovih nogu. Roditelji su već pomahnitali za tih pet-šest hiljada evra koje im trgovci tutnu u ruke da bi dete otišlo. U neki kamp vode decu, u neku sabirnu fudbalsku pijacu za nejač. Klubovi ulažu u tu decu, Fudbalski savez one bolje afirmiše kroz tuštu i tmu selekcija kako bi im status kod matropaza i nakupaca bio čvršći. I odu deca nekud, pa ih nema, a onda se vrate. Bez fudbala, bez para i - bez škole! Lepo je što je rukovodstvo Fudbalskog saveza Srbije posvećeno reprezentaciji. Lepo je što je i Džajić došao na Terazije. Lepo je što "Insajder" čeprka po carstvu kriminala. Ali od svega postoji opasniji problem: deca koju klubovi i roditelji prodaju kao tuđu ne podležu nikakvim sankcijama, i oko njih se razvija opasna fudbalska mafija. Pitao sam u jednom velikom klubu: kako smete da primate u klub decu koja su napustila školu zarad fudbala, pa onda decu koja već imaju potpisane "ugovore" sa nekim privatnim protuvama, pa zašto ne zaštitite klubove koji nemaju ništa od takvih užasnih "transfera" dečaka? Zašto onda to ne uradite vi, koji primate plate u klubu, a pripremate igrače za tu međunarodnu dečiju pijacu? Ili - zašto se to vama isplati? Na pitanje sam dobio odgovor: "Ćuti, bre, kakva škola, kakvi bakrači..." Eto, takvo nam je vreme zabluda u najkraćoj profesiji, a najdužoj iluziji zvanoj fudbal.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.