Симбол Побједе добра над злом

Коњиц - Храм Светих апостола Петра и Павла, подигнут из пепела у славу светитељима и помен српским дјечацима Петру и Павлу Голубовићу, који су, заједно са родитељима, убијени 1992. године у Коњицу, освештан је у петак у селу Борци надомак те општине.

Након освештања светиње, епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије поручио је да  је добро побиједило зло.

- Бог нас је створио слободне и у тој слободи можемо постати боголики, људи љубави и мира, а можемо постати и злочинци и људи злочина. То се све обистинило на судбини породице Голубовић. Нисмо дали данас да нас зло побиједи, него смо побиједили зло добром - рекао је владика Димитрије.

У храму се налази икона на којој су осликани апостоли Петар и Павле са дјечацима Петром и Павлом. Након освештања храма владика Димитрије служио је свету архијерејску литургију, а потом је одржан и помен-парастос породици Голубовић. Освештању храма и литургији присуствовао је и представник Католичке цркве у Коњицу. На улазу у цркву постављена је плоча на којој је написано да је храм саграђен 1896. године, те да је обновљен ове године, а да је ктитор обнове предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик у вријеме када је обављао функцију предсједника РС. Додик је истакао да је храм свједок страдања невиних.

- Страдање ових дјечака егзактан је примјер и доказ страдања на бази идеологије мржње, која је била званична бошњачка политика тог времена. Зар је страдање неких Бошњака другачије од страдања ове двојице дјечака? Када бих имао снагу, оживио бих сву невино страдалу дјецу, без обзира на то да ли су Срби, Хрвати или Бошњаци - истакао је Додик.

Свештеник Милан Бужанин казао је да су злочин над невином дјецом и њиховим родитељима починили нељуди.

- Када ме је прошле године тадашњи предсједник Српске Милорад Додик питао шта бисмо могли учинити да се не заборави њихова жртва, замолио сам га да обновимо ову цркву - рекао је Бужанин и додао да у Коњицу живи око 270 православних Срба.

Немоћан да помогне Голубовићима био је познаник стријељане породице Лука Иванишевић, који се са тугом на лицу присјетио те дивне породице, нагласивши да су родитељи дјечака Ђуро и Власта били просвјетни радници, које су сви вољели.

Коњичку срамоту за невино уморене дјечаке покушао је да ублажи Коњичанин Анис Косовац. На улазу у локално православно гробље, у близини своје куће, саградио је спомен-капију, као сјећање на малишане из предратног комшилука, дјечаке Петра и Павла.

- Нећу да се уклопим у ту колотечину. Свим Бошњацима су пуна уста Сребренице, а Бошко и Адмира немају ни плоче у Сарајеву. Тако напријед не можемо - каже Косовац.

Пресуда за овај злочин изречена је крајем 1995. године. Тужилац Ибро Булић је као починиоце злочина навео Миралема Мацића, Јусуфа Потура и Адема Ланџу, уз Шефика Туцаковића и Мирсада Максумовића, који су погинули у рату. Суђење овој тројици поновљено је пред Кантоналним судом у Мостару. Мацић и Потур су 2000. осуђени на по 12, а Ланџо на осам година затвора. Врховни суд ФБиХ потврдио је пресуде. Црква на Борцима проглашена је 2006. године националним спомеником БиХ.

Петра стријељали два пута

Браћа Петар и Павле Голубовић имали су седам и пет година када их је у ноћи између 1. и 2. јула 1992. године у Коњицу, заједно са родитељима, угледним Србима из Коњица, професорима Ђуром и Властом, из стана извело пет припадника Интервентног вода Полицијске станице Коњиц, предвођених Миралемом Мацићем.

Одвезли су их неколико километара од стана и под окриљем ноћи стријељали. Дјечаци и њихови родитељи стријељани су недалеко од полицијског пункта у насељу Поље Бијела, поред пута према селу Спиљани. Петар Голубовић је преживио прво стријељање, те је након рафалне паљбе пао на земљу између тијела својих родитеља и брата Павла. Након што су починиоци отишли, он је устао и кренуо према полицијском пункту у насељу Поље Бијела.

Када је дошао до пункта, испричао је дежурним полицајцима Хаџи Мацићу и Дражену Марковићу шта се догодило. Крвници су то чули путем радио-везе, вратили се и одвели Петра. Зауставили су се код мјеста Бегин Вир, гдје су га извели из аутомобила и поново стријељали. Тијела убијених дјечака и њихових родитеља лежала су неколико дана на обали Неретве прије него што су сахрањени на православном гробљу на Мусали. Ђуро и Власта Голубовић били су омиљени професори коњичке гимназије, угледни грађани. Ђуро још и једва покретан, због прележане парализе у дјетињству. Вјеровали су комшијама муслиманима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.