Шест година обавеза БиХ, након потписивања ССП-а

Око 1.200 уредби и директива европског права су релевантни и преузели смо обавезу да их ускладимо послије потписивања ССП-а. Хармонизација нашег правног система ће се радити утврђеном динамиком, а крајњи рок је шест година од датума ратификације ССП-а. Мислим да ће БиХ моћи испунити те обавезе у предвиђеном року.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" у петак рекао директор Дирекције за европске интеграције БиХ Осман Топчагић.

 У понедјељак се потписује Споразума о стабилизацији и придруживању БиХ са ЕУ у Луксембургу. Изјавили сте да се још не зна колико ће делегата из БиХ путовати.

ТОПЧAГИЋ: Не знам колико бх. званичника путује у Луксембург, поред мене, јер те активности иду преко Министарства спољних послова БиХ и Европске комисије у Бриселу, као и Савјета министара БиХ тако да прецизније информације вјероватно они треба да знају. 

 Најављивано је да ће у Луксембург путовати 60, па 35, па 20 званичника, а у саставу осталих делегација било је свега десет чланова са обезбјеђењем. Ко одлучује о томе колико људи путује и ко плаћа путне трошкове?

ТОПЧAГИЋ: Према информацијама које посједујем, мислим да ће ићи много мање људи и да делегација неће бити толико бројна као што се раније причало. Одлуке о томе ко путује на протокол потписивања ССП-а, мислим да доноси Савјет министара БиХ. Путне трошкове пута ће да плаћа свака институција за своје чланове из њиховог буџета.

 Обавеза БиХ је да у своје законодавство угради 1.200 уредби и директива. Колико ће трајати то прилагођавање и како ће се одразити на БиХ?

ТОПЧAГИЋ: Око 1.200 уредби и директива европског права су релевантни и преузели смо обавезу да их ускладимо послије потписивањем ССП-а. Хармонизација нашег правног система ће се радити утврђеном динамиком, а крајњи рок је шест година од датума ратификације ССП-а. Мислим да ће БиХ моћи испунити те обавезе у предвиђеном року, јер све оно што смо радили у претходном периоду било је на један начин и припрема за оно што нас чека у наредном периоду. БиХ то хоће и може.

 Потпис ССП-а води до гашења ОХР-а у БиХ. Шта још треба урадити да би до тога дошло и да бх. политичари коначно преузму одговорност за судбину земље?

ТОПЧAГИЋ: Обављам само један дио тих активности које су везане за сам Споразум о стабилизацији и придруживању. Постављени су одговарајући услови и циљеви од стране Савјета за примјену мира и њиховог управног одбора, који ће на крају да доведу до гашења ОХР-а.

 Које су предности које ће БиХ имати након потписивања ССП-а, хоће ли оне довести до побољшања стандарда. Да ли су грађани, привредници, па и сами политичари довољно упознати са суштином ССП-а?

ТОПЧAГИЋ: Сам текст, са обавезама, биће објављен одмах након потписивања и онда ћемо моћи мало прецизније дефинисати обавезе. Углавном, од 1. јула, када на снагу ступа привремени Споразум, наша је обавеза да укинемо или да снизимо царине за робе које су поријеклом из ЕУ. Када се укине наплата од један одсто за царине, онда ће почети тећи одређени рокови. У року од двије године треба увести дигиталне тахографе за камионе, а добивамо право неограниченог транзита кроз територије ЕУ, односно исто то право дајемо превозницима из ЕУ на нашој територији.

Ниже царинске тарифе неће изазвати економску кризу

Од 1. јула ће се примјењивати нове царинске тарифе. Да ли су предвиђени неки закони којима ће се надокнадити губитак од ненаплаћивања један одсто за царинско евидентирање?

ТОПЧAГИЋ: Није предвиђен никакав закон који ће се примјењивати након укидања царина, али можда се уведе наплата у форми таксе као што су то учиниле друге земље ЕУ. Тиме ће засигурно бити мање новца у буџету државе, јер или се неће наплаћивати царина или ће то бити у нижем износу. Управа за индиректно опорезивање БиХ је већ изашла са својим процјенама о томе колико ће да буде мање прихода. Међутим, очекује повећање прихода од пореза на додату вриједност. Према томе, ненаплаћивање или мање наплаћивање царина неће угрозити буџет БиХ и довести до економске кризе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.