СДА уз сагласност ЕУ закочила реформу

БАЊАЛУКА - Посљедња рунда разговора у оквиру структуралног дијалога о правосуђу БиХ, који је започео у мају 2011. године када је Бањалуку посјетила тадашња висока представница Европске уније за спољну политику и безбједност Кетрин Ештон, одржана је прије двије и по године и од тада није одржан ниједан састанак министара правде у БиХ под покровитељством ЕУ.

Структурални дијалог блокирао је замјеник министра правде БиХ и функционер СДА Незир Пивић, који је у јулу 2018. године одбио да разговара о питању тзв. проширене надлежности Суда БиХ, а прећутну подршку за опструкцију цијелог процеса добио је од представника ЕУ. Донедавни предсједник Високог судског и тужилачког савјета БиХ Милан Тегелтија каже да је Пивић на том састанку одбио да разговара о Закону о судовима БиХ, па чак и о приједлогу експерата ЕУ.

- Суштински, он је одбио сваку врсту промјене закона која би на било који начин ограничила уплитање у надлежности Суда БиХ. У ствари, СДА уопште није жељела да тема структуралног дијалога буду Закон о судовима и Закон о Уставном суду БиХ, тражећи да се разматра искључиво Закон о ВСТС-у, који у то вријеме још није био на дневном реду структуралног дијалога. Након тога, ЕУ је престала са заказивањем сједница структуралног дијалога и од те форме разговора, а у посљедње вријеме као једина тема у разговорима о правосуђу појавио се само Закон о ВСТС-у - каже Тегелтија, који је учествовао у структуралном дијалогу док је био на челу ВСТС-а.

Он истиче да је структурални дијалог блокирала СДА, а ЕУ је на то пристала, прихватајући захтјев те странке да се у даљим разговорима о правосуђу, мимо структуралног дијалога који послије тога више није организован, разговара искључиво о Закону о ВСТС-у. Тегелтија каже да се тек однедавно у разговорима поново појавио и Закон о судовима БиХ, али додаје да се ти разговори воде мимо форме структуралног дијалога, већ на нивоу одређених радних група Министарства правде БиХ.

Министар правде Републике Српске Антон Касиповић сматра да треба наставити структурални дијалог, али истиче да су пропуштене прилике да се одговори на квалитетне приједлоге из Републике Српске, прије свега на текст Закона о судовима који је Министарство правде РС предложило министрима правде у БиХ.

- Требало је респектовати напор и компромис који је понудила РС и данас бисмо имали озбиљну платформу за реформу правосуђа у БиХ. Ми смо понудили текст на темељу протокола из Брисела и да је то прихваћено, ријешили бисмо два значајна питања, а то су питање апелационе надлежности и питање проширене надлежности из члана 7. став 2. Закона о Суду БиХ - оцјењује Касиповић.

Он додаје да му је жао што то није прихваћено, али сматра да треба и даље разговарати.

- Нажалост, наш труд није вреднован како треба, иако одговорно тврдим да су иницијативе добре и са смислом. Зато би било добро поново их озбиљно размотрити, јер сматрам да могу водити владавини права у БиХ - закључује Касиповић.

Брисел

Прва рунда разговора у оквиру структуралног дијалога одржана је 6. јуна 2011. године у Сарајеву, а процес је отворио тадашњи европски комесар за проширење Штефан Филе. Најозбиљнији састанак у оквиру структуралног дијалога одржан је у Бриселу 10. септембра 2015. године, а први закључак тог састанка гласи: - Реформу Закона о судовима БиХ развити на основу верзије текста нацрта који је данас у Бриселу представило Министарство правде Републике Српске. Умјесто тога, цијели процес је закочен од стране СДА и уз прећутну сагласност ЕУ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.