У трци за једну фотељу 20 кандидата: Ко све иде по мандат

БАЊАЛУКА - За 63 посланичка мјеста која се непосредно бирају у девет изборних јединица Народне скупштине Републике Српске (НСРС) такмичиће се 1.302 кандидата.

Међу њима су:

• актуелни министри,
• актуелни посланици,
• универзитетски професори,
• директори, локални функционери,
•  бројна нова имена.

Преосталих 20 од укупно 83 мандата у НСРС додјељује се са компензационих листа на нивоу цијеле Републике Српске.

 За 63 мјеста чак 1.302 кандидата

• 1.302 кандидата боре се за 63 директна мандата у НСРС.
• 20,7 кандидата просјечно конкурише за једно посланичко мјесто.

Просјечно:, на једно од 63 посланичка мјеста која се расподјељују у изборним јединицама конкурише 20,7 кандидата.

Готово 70 одсто актуелних посланика поново на листама

• 83 мандата – укупно има НСРС.
• 58 актуелних посланика – поново је на листама.

Подаци са овјерених листа показују и да ће значајан дио садашњег сазива покушати да остане у скупштинским клупама. Од 83 актуелна посланика НСРС, њих 58 поново се налази на листама за републички парламент, што је готово 70 одсто садашњег сазива.

Највише актуелних посланика поново је кандидовао СНСД, њих 18, затим Покрет "Сигурна Српска" девет и СДС осам.

Тај податак показује да је изборна трка у великој мјери и борба за очување постојећих позиција, јер готово седам од десет актуелних посланика поново тражи повјерење бирача.

Седам министара у трци за посланички мандат

Међу именима на листама је и седам од 16 актуелних министара у Влади Републике Српске, односно 43,75 одсто чланова Владе. За нови сазив НСРС кандидовани су и министри Ален Шеранић, Петар Ђокић и Зоран Стевановић, као и још четворо чланова Владе.

Међу кандидатима и универзитетски професори

Према анализи кандидатских листа и провјери академских биографија, међу 1.302 кандидата идентификовано је најмање 11 универзитетских професора са јавних универзитета, што је 0,84 одсто укупног броја, односно приближно један професор на сваких 118 кандидата.

Међу познатијим именима из академске заједнице су Јелена Тривић, Владо Ђајић, Невена Тодоровић и Никола Шобот, док остали долазе са Универзитета у Бањалуци и Универзитета у Источном Сарајеву.

Жене на челу тек 13 од 138 листа

Један од података који издваја изборну математику односи се и на позицију жена на кандидатским листама. Од укупно 138 редовних листа за НСРС, жене су на челу 13, односно 9,4 одсто. Највише носилачких позиција има Странка "Живот", са четири, док Народни фронт има три. По једну жену на челу листе имају Покрет "Сигурна Српска", НИП, СДС, коалиција окупљена око ХДЗ-а БиХ, "Воља народа Српске" и Уједињена Српска.

Жене предводе листе у шест од девет изборних јединица, док у изборним јединицама два, пет и девет нема ниједне жене на првој позицији. Највише носилаца листа њежнијег пола има у изборним јединицама један и седам.

Старосну структуру кандидата није било могуће поуздано процијенити, јер у јавно објављеним кандидатским листама нису наведени датуми рођења. Због тога није могуће утврдити колики је удио младих, кандидата средње животне доби или старијих кандидата.

За Парламент БиХ конкуренција још већа

• 266 кандидата за Представнички дом ПС БиХ из РС
• 9 директних мандата за Представнички дом БиХ
• 29,6 кандидата на један директни мандат

Још израженија конкуренција је у трци за Парламент БиХ. За девет посланичких мјеста која се непосредно бирају у три изборне јединице из Републике Српске кандидовано је укупно 266 људи. У првој изборној јединици има 88 кандидата, у другој 87, а у трећој 91. То значи да се за један од три мандата у свакој изборној јединици у просјеку такмичи 29,6 кандидата.

Републици Српској у Представничком дому припада укупно 14 столица. Девет се бира непосредно у три вишечлане изборне јединице, а пет се додјељује са компензационих листа на нивоу Српске.

И на државном нивоу на листама је велики број већ политички активних кандидата. Међу њима су актуелни и бивши посланици, министри, директори, локални функционери и професори.

Посебно је значајно што девет актуелних посланика Представничког дома из Републике Српске поново тражи мандат у истом дому. Међу њима су Бранислав Бореновић, Мира Пекић, Милорад Којић, Сања Вулић, Обрен Петровић и Дарко Бабаљ.

Када се саберу двије изборне трке, добија се укупно 1.568 кандидата за 72 директна мандата, односно просјечно 21,8 кандидата за једно директно посланичко мјесто. У НСРС на један директни мандат долази 20,7 кандидата, док је у трци за Представнички дом БиХ из Републике Српске тај број 29,6.

Бројке, дакле, показују двије ствари, за мандате конкурише велики број кандидата, али је међу њима и велики број оних који већ имају политичко искуство и поново траже посланички мандат. Коначну ријеч о томе ко ће заузети 83 посланичка мјеста даће бирачи 4. октобра.

Како је било прије четири године?

На општим изборима 2022. године за НСРС било је овјерено 1.429 кандидата, што је 127 више него ове године. На 63 посланичка мјеста која се бирају у изборним јединицама долазило је у просјеку 22,7 кандидата, док је ове године тај број 20,7. Иако је број кандидата био већи, број мандата остао је исти, па је и конкуренција по посланичком мјесту била израженија него на овогодишњим изборима. Према коначним резултатима, у НСРС је 2022. године изабрано 16 жена, што је чинило 19,3 одсто од укупно 83 посланика.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.