Фото: Сарајево политизује случај Ејуп Ганић
БЕОГРAД - Министарство правде Србије и Тужилаштво за ратне злочине Србије оцијенили су јуче да покушај тумачења поднеска Србије у појединим сарајевским медијима поводом захтјева за екстрадицију Ејупа Ганића представља "чисту провокацију" и покушај да се замјеном теза и политизацијом случаја девалвира захтјев за Ганићеву екстрадицију Србији.
Замјеник српског тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић у изјави за Срну демантовао је да је Србија у свом захтјеву за екстрадицију бившег члана ратног Предсједништва РБиХ Ејупа Ганића "писмено признала агресију на БиХ", истичући да те тврдње представљају провокацију и замјену теза у одговору Србије енглеском екстрадиционом суду.
- Не желећи да својим даљим реакцијама вршимо било какав притисак на екстрадициони суд, сматрамо да ово јесте управо чиста провокација и да се заменом теза и политизацијом случаја у ствари девалвира захтев Србије за екстрадицију - рекао је Векарић.
Портал "Saraevo-x.com" јуче је објавио да је Србија послала "документа која експлицитно приказују признање Србије да је учествовала у рату у БиХ".
Векарић је навео да је нетачно цитирана, а потом тумачена једна од тачака која представља одговор на питање суда.
- Свако нормалан зна да тада Србија није ни постојала као држава и да је у Добровољачкој нападнута колона Југословенске народне армије - истакао је Векарић.
Према његовим ријечима, судска пракса Међународног кривичног трибунала је неоспорно утврдила да је међународни оружани сукоб постојао на територији БиХ прије 19. маја 1992. године.
Српски министар правде и тужилац за ратне злочине Снежана Маловић и Владимир Вукчевић су у заједничком саопштењу реаговали на текст на порталу "Сарајево-Џ.цом", истичући такође да је нетачно цитирана и тумачена једна од тачака која представља одговор Србије на питање Екстрадиционог суда у Лондону.
- У нашем одговору јасно је цитиран дио пресуде у предмету Међународног кривичног суда за бившу Југославију против Душана Тадића, у којој је Жалбено веће утврдило да међународни конфликт може да постоји упоредо са унутрашњим оружаним сукобом на одређеној територији - наводе они.
Векарић је навео да српско Тужилаштво за ратне злочине у оптужницама за различите предмете различито третира сукоб и као примјер навео да се у случају "Шкорпиони" или "Зворник" сукоб не третира као међународни него као цивилни сукоб у истом грађанском рату, док за "Тузланску колону" такав сукоб третира као међународни оружани сукоб док се није повукла ЈНA.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.