Сарајево највећи старачки дом за Србе

СAРAЈЕВО - Директор Бироа за људска права Демократске иницијативе сарајевских Срба Душан Шеховац упозорава да је Сарајево, у којем је некада живјело преко 180.000 Срба, када је ријеч о православној популацији, данас постао "највећи старачки дом на свијету, у којем нема ни управника ни запосленог особља".

- Сваког дана сарајевски Срби у све већем броју напредују одлазећи из Сарајева. Прије рата у Сарајеву је живјело преко 180.000 Срба, дио њих је остао да живи у Источном Сарајеву, док је највећи дио, око 130.000, напустио свој завичај. Данас одлазе због тога што не постоје основни услови опстанка, а то је да у Сарајеву буду прихваћени као равноправни грађани. Одлазе јер их овај град не држи ни за шта, јер нису равноправни и више су од избјеглица у граду у којем су вијековима живјеле њихове породице. Тренутно у Сарајеву има око 25.000 Срба, али то су подаци по упису у бирачке спискове. Највећи дио њих не живи у Сарајеву, него већину својих права остварује у Републици Српској - каже Шеховац и додаје да су у Сарајеву остали или се у њега вратили углавном стари и изнемогли.
Како каже, у Сарајево Срби само долазе на печалбу.
- Повратак у град, па самим тим и у Сарајево, не значи да ми бјелосвјетски и наши хуманитарци дају козу и краву - казао је Шеховац.
Он је нагласио да сарајевски Срби немају статус избјеглица, али да им је горе него избјеглицама и расељеним лицима у сваком погледу.
Шеховац је констатовао да Дан избјеглица и расељених лица није само дан у социјално-правном смислу, него дан највећег дијела грађана БиХ.
- Ово је дан када се могу подсјетити да су и они са класичним избјеглицама избјегли из свог географског хуманог социјалног и економског завичаја, изгубили национални завичај или добили нови, у којем их не прихватају као равноправне грађане. Ријеч је о непоправљивим губитницима, јер пола Удружења Демократске иницијативе сарајевских Срба нису избјеглице, али им је положај гори од избјегличког, јер их нико не подржава и не помаже. Сарајево, као главни град БиХ, примјер је из којег су отишле стотине грађана свих нација, грађана који су градили град у свим сегментима и град који најочигледније показује колико је тежак повратак у градове повратницима - казао је Шеховац. 
Он напомиње да за повратак у град и нормалан живот треба много више од земље и Бога.
- Мора се више економски и људски ангажовати да се помогне повратницима. Тек тада ће бити истинског повратка, одрживог повратка, емоционалног и хуманог опстанка и заједничког живота, а не само живота једних крај других, што је карикатура од живота - сматра Душан Шеховац.
 

Невенка: У Сарајеву све мање Сарајлија
Сличних прича, као што је прича седамдесетдвогодишње старице Невенке из Сарајева, може се наћи на претек. 
- У мом улазу, у којем је живјело 14 православних породица, двије хрватске и три муслиманске, од Срба сам остала још једино ја. Нигдје никога од старих комшија више нема у мојој згради. Доселило се ту свакојаког свијета, који не познајем. Има их из Санџака, Пријепоља и одасвуд, али углавном Сарајлије нису. На чудан језик, провокације по трамвају и улици се не осврћем и настојим да их не чујем. Иако смо мој покојни муж и ја радни вијек провели у овом граду, од 400 марака се не може издржати. Пола дам за режије, а остало развучем од првог до првог. Син и кћерка живе у Зворнику и стан ћу продати или замијенити, да би њима помогла - каже Невенка, не желећи да јој се презиме нађе у новинама, јер, како каже, "да не изазива ђавола".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.