Сарајево да се суочи са злочином на Казанима

Сарајево - У Сарајеву је данас у организацији Удружења за друштвена истраживања и комуникације /УДИК/ одржан скуп с циљем подсјећања јавности на злочин који су на Казанима над Србима и Хрватима починили припадници 10. брдске бригаде такозване Армије БиХ под командом Мушана Топаловића Цаце.

Са скупа испред Катедрале Срца Исусова поручено је да Сарајево има моралну и политичку одговорност да се суочи са овим злочином. Из ове невладине организације истичу да се заборавом, негирањем и необиљежавањем, овај злочин чини још већим.

На локацији Казана на Требевићу убијени су бројни српски цивили, већином грађани Сарајева. Из јаме на Казанима након рата извађени су посмртни остаци 29 људи, а број убијених званично никада није утврђен.

Припадници Армије БиХ су од 1991. до 1993. године, приликом рација, хватали Србе на сарајевским улицама и у становима и одводили их на копање ровова на Требевић, гђе је налазила пећина Казани у коју су их бацали.

За злочине на Казанима од 1994. године осуђено је 14 припадника Армије БиХ на казне затвора од 10 мјесеци до шест година, а многи сматрају да су неке убице још на слободи.

Према подацима Савеза логораша Републике Српске, у Сарајеву је током рата страдало 8.800 Срба.

Према подацима Савеза логораша Републике Српске, у Сарајеву је током рата било 126 логора за Србе, те да је, према попису из 1991. године, у том граду прије рата живјело више од 156.000 Срба, а сада их нема ни 6.000.

Бошњачки политички врх је 26. октобра 1993. године наредио хапшење команданта 10. брдске бригаде такозване Армије БиХ Мушана Топаловића Цаце, чији војници су убијали сарајевске Срба у јами Казани на Требевићу.

Приликом покушаја хапшења Топаловића погинуло је девет војника и полицајаца такзоване Армије БиХ. Топаловић је ухапшен и убијен дан касније, када је покушао да побјегне.

Дукућ: Нема суживота у такозваном мултиетничком Сарајеву

Источно Сарајево - Предсједник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић рекао је да све што се дешавало у протеклом рату показује да у такозваном мултиетничком Сарајеву нема суживота, ни помирења.
"И данас нема суживота у такозваном мултиетничком Сарајеву, у којем је прије пописа 1991. живјело више од 156.000 Срба, граду у којем је током рата у више од 126 логора страдало више од 3.300 Срба, махом цивила. Све то указује да нема државе БиХ, да нема суживота и да нема помирења", наласио је Дукић.

Он је изјавио Срни да је све што Бошњаци раде - наопако, а када виде да срљају онда на разне начине настоје да се додворе странцима, посебно Америци која више није што је била, како би им створили државу.

"Доста је тог њиховог лицемјерја и на то више не треба обраћати пажњу", оцијенио је Дукић.

Предсједник Одбора породица несталих цивила Сарајевско-романијске регије Милка Кокот сматра да Срби требају да обиљежавају страдање својих сународника на Казанима, а не они који су их убијали.

"Тај дан требају да обиљежавају Срби, а колико ја знам, ниједан Србин на Казане не смије отићи. Ни ја не бих смјела сама отићи да прислужим свијећу за све горе убијене", рекла је Срни Кокотова.

Кокотова је указала на лош рад Тужилаштва БиХ и Института за нестала лица БиХ на проналаску посмртних остатака несталих Срба у протеклом рату.

"Ово је крајњи безобразлук јер нико ништа не ради и нико ни очему више не брине. Лоптица се пребацује са једног на другог и зато нема никаквих резултата", оцијенила је Кокотова.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.