Сарадња са властима у Србији обећава резултате

Главни тужилац Тужилаштва Хашког трибунала Серж Брамерц у интервјуу за "Глас Српске" каже да Тужилаштво нема пуну сарадњу са БиХ, Србијом и Хрватском, јер увијек чека на кључна документа, као и на приступ архивама, као и да се преостали бјегунци ухапсе и пребаце на Трибунал.

Каже да власти БиХ могу више да ураде када је у питању мрежа подршке бјегунцима и да је Хашки трибунал од полицијских и правосудних органа у БиХ тражио да буду активнији, када се ради о онима који помажу бјегунцима или на други начин ометају дјелотворно испуњавање мандата Трибунала. 
 

Како коментаришете хапшење Стојана Жупљанина? 
 

БРAМЕРЦ: Колеге из Београда обавијестиле су ме да је операцију хапшења Стојана Жупљанина надгледао тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић, тијесно сарађујући са осталим агенцијама које су дио акционог тима Србије, који се бави трагањем за бјегунцима. Овакав развој догађаја у нашој сарадњи са властима у Србији је веома добродошао и надам се да ће довести до више резултата у блиској будућности. Мој тим ће и даље тијесно сарађивати са српским тужиоцем за ратне злочине и акционим тимом, тако да Радован Караџић, Ратко Младић и Горан Хаџић буду приведени правди што прије.
 

Јесте ли, с обзиром на то да је приоритет Тужилаштва потрага за преосталим хашким оптуженицима, остварили квалитетну сарадњу са институцијама и безбједносним службама у БиХ, односно у Републици Српској, као што сте то учинили у Србији? 
 

БРAМЕРЦ: Уопште узев, Тужилаштво је задовољно сарадњом са службама у БиХ. Међутим, може се урадити више, поготово на питању мрежа подршке бјегунцима. Тражили смо од полицијских и правосудних органа у БиХ да буду активнији када се ради о онима који помажу бјегунцима да избјегну правди или на неки други начин ометају ефикасно испуњавање мандата Трибунала.
 Ви позивате домаће власти на активније дјеловање, а високи представник у БиХ Мирослав Лајчак наредио је одузимање докумената од 16 помагача Стојана Жупљанина. Како то тумачите?
БРAМЕРЦ: Да, позвали смо локалне власти да примијене проактивнији приступ и надам се да ће тако бити у будућности. Такође признајемо важност рада високог представника, када се ради о подршци остваривању нашег мандата.  

 

Како процјењујете досадашњи рад Тужилаштва на приступу доказима, документима и архивама у БиХ, Србији и Хрватској, а како рад на заштити свједока?
 

БРAМЕРЦ: Ово је веома компликовано питање, посебно када се узме у обзир да сам преузео ову дужност прије само шест мјесеци. Сарадња држава један је од вјероватно највећих изазова за сваки међународни суд или трибунал. Таква су и моја искуства са претходних функција које сам обављао на међународном нивоу, како у Међународном кривичном суду тако и у независној међународној истражној комисији за убиство бившег либанског премијера. Из свега што је Трибунал постигао може се закључити да је, када се ради о добијању потребног нивоа сарадње, током посљедњих 15 година био генерално успјешан. Међутим, главни изазови и даље остају. Још увијек чекамо на нека кључна документа, као и на приступ архивама и у Србији и у Хрватској и још увијек чекамо да преостали бјегунци буду ухапшени и пребачени на Трибунал, тако да немамо пуну сарадњу. 
Посебно је важно питање заштите свједока, и, као што је случај са свим другим аспектима сарадње, није увијек у потпуности задовољавајуће. Да не идем у детаље, могу рећи сљедеће: питање заштите свједока је највише везано за спровођење правде. Свједоци се морају осјећати безбједно када свједоче у Трибуналу. Нажалост, пречесто није тако. То је нешто што даје пуно разлога за забринутост и нешто што узимамо врло озбиљно. Тијесно сарађујемо са Секретаријатом и судским вијећима на питању заштите свједока и подстичемо земље у којима свједоци бораве да учине све што је у њиховој моћи да их заштите. Спровели смо и више истрага, од којих су неке резултовале подизањем оптужница за непоштовање суда за оне који се сумњиче за откривање информација о заштићеним свједоцима. 
 

Из Хага је потврђено да у процесу хрватским генералима Готовини, Маркачу и Чермаку доста свједока Срба из Хрватске, који су свједоци Тужилаштва, због страха у посљедњем тренутку одустаје од свједочења. Пошто су то, углавном, жртве које свједоче у судници, то је за њих поновљено страдање. О чему се ради и шта Ви можете да учините по том питању? 
 

БРAМЕРЦ: Не бих желио да говорим било о којем појединачном предмету, једино бих рекао да Ваша информација није тачна: није истина да су многи свједоци одбили да свједоче. Као што сам већ рекао, заштита свједока је од највеће важности у свим нашим предметима. Зато наша Правила о поступку и доказима омогућују више различитих мјера заштите свједока. Те мјере могу наложити судије и могу се кретати од свједочења под псеудонимом, преко изобличења лика и гласа, до свједочења на затвореној сједници. Такође, свако наводно застрашивање свједока узима се врло озбиљно и у складу с тим се и поступа, као у ситуацијама у којима неко јавно објави информације о заштићеним свједоцима. Већ је подигнуто више оптужница за непоштовање суда. Казна у таквим случајевима може бити врло строга: седам година затвора или 100.000 евра, или обоје.
 

У Вашем недавном разговору са српским званичницима у Београду није одређен рок за хапшење хашких оптуженика, али су Вам достављена нека документа, уз обећање да ћете их добити још. Јесте ли их добили? 
 

БРAМЕРЦ: Добили смо документа као одговор на већи број наших захтјева. Међутим, постоје још увијек велике препреке када се ради о приступу неким кључним архивама и документима за суђења која су у току или која тек треба да почну. Након више узалудних покушаја да добијемо кључна документа и приступ војним архивама, недавно смо морали тражити да Судско вијеће изда обавезујући налог Србији да испуни ове обавезе. И даље ћемо инсистирати да Србија испуни своје међународне обавезе у овом погледу.
 

Може ли се десити да рад Хашког трибунала буде обустављен прије него што преостала тројица оптуженика Караџић, Младић и Хаџић буду приведени? 
 

БРAМЕРЦ: Савјет безбједности ће одредити када ће Трибунал бити затворен. Међутим, ја лично не могу замислити да Суд затвори врата, а да тројица преосталих бјегунаца не буду ухапшена. Караџић, Младић и Хаџић морају бити приведени правди и Трибуналу мора бити омогућено да успјешно испуни свој мандат. Ово је једини начин за постизање дугорочне стабилности у регији. 
 

Кажете да као тужилац нисте задовољни ослобађајућом пресудом Рамушу Харадинају, због чега сте одлучили и да уложите жалбу. Ради ли се само о протоколарној обавези или од те жалбе очекујете нешто конкретно? 
 

БРAМЕРЦ: Нема обавезе када се ради о жалби. Свака страна може уложити жалбу, ако су испуњени критеријуми који се наводе у Правилима о поступку и доказима. Као што смо нагласили и као што су судије навеле у пресуди, Тужилаштво није било у могућности да изведе све доказе на суђењу. Зато смо уложили жалбу. Желио бих, међутим, рећи нешто друго о овом питању: као тужиоца забрињава ме чињеница да се медији концентришу искључиво на ослобађајућу пресуду за једног оптуженог и не говоре о другим дијеловима пресуде или злочинима који су доказани. Судско вијеће је утврдило да су припадници ОВК починили злочине над цивилима на подручју Дукађин на Косову између априла и августа 1998. године и да је ОВК формирала заточенички логор у Јабланици, гдје су њени припадници мучили и убијали цивиле. Судско вијеће је и осудило Лахија Брахимаја, високо рангираног официра ОВК и члана генералштаба, а након тога и пуковника Косовског заштитног корпуса, за злочине које је починио. Локална судства могу користити налазе и доказе из пресуде, како би истражила и започела поступак против оних који су споменути и других који су учествовали у злочинима. 
 

Како процјењујете сарадњу Тужилаштва Хашког трибунала са локалним правосудним институцијама у бившој Југославији, а како рад тужилаца у регији?
 

БРAМЕРЦ: Снажно вјерујем у међународну правду. Такође снажно вјерујем да ћемо испунити свој мандат само ако ојачамо партнерство са колегама из националних правосуђа. Зато је мој приоритет сарадња са локалним тужиоцима за ратне злочине и рад на развијању капацитета уопште. Тужилаштво се преко свог Тима за транзицију укључило у врло важне активности: пребацивање предмета у складу са нашим Правилима о поступку и доказима, пребацивање истражног материјала, одговарање на захтјеве за информације који долазе од стране локалних тужилаца, итд. Размишља се и о даљим методима сарадње, као што су ангажовање тужилаца и експерата из регије, тако да им се омогући да проведу неко вријеме у Тужилаштву, како би добили практичну обуку. Тражили смо од међународне заједнице да подржи овакве иницијативе.
 

Злочини почињени над Србима у БиХ још увијек нису процесуирани. Хоће ли Ваши и домаћи истражиоци у наредном периоду појачати рад на том пољу?

БРAМЕРЦ: Више особа је оптужено и осуђено за злочине почињене над Србима у БиХ. На примјер, у предмету Челебићи три човјека су осуђена на укупну казну од 42 године затвора за злочине који укључују мучење, убиство и силовање, почињене над Србима у затвору Челебићи у општини Коњиц. У складу са стратегијом окончања рада суда, од 31. децембра 2004. године, Трибунал више не води истраге и не подиже оптужнице. Са колегама у регији дијелимо информације и доказе које имамо, као и своје искуство и знање, тако да они могу да наставе овај важан посао. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.