С обје стране Дрине: Молим Вас, само у своје име

Пише Бранимир-Бата ГРУЛОВИЋ

Сетих се једног слогана који је дуго стајао, а можда још увек стоји, негде на неком од београдских билборда: "Препознај себе - људи су град": Ја бих проширио тај слоган, који би тако проширен гласио: "Људи су држава". A ако су људи држава, а јесу, како да схватим државу БиХ. Ни једном конститутивном народу та и таква држава изгледа да није по вољи. Срби и ако нису срећни што живе у таквој држави каква БиХ јесте, задовољни су што имају свој ентитет - Републику Српску, и што имају одговорно руководство, које зналачки, снагом политичке аргументације, брани њену уставну позицију. Хрвати деле остатак државе БиХ, Федерацију БиХ, са Бошњацима. Пошто нису срећни у тој деоби, упорно покушавају да се изборе за трећи, односно свој ентитет, што им по природном праву можда и припада. Бошњаци, трећи конститутивни народ, који представљају већину у БиХ, осећају се тесно у Федерацији БиХ, па све чине да наметну своју вољу и хоће пошто-пото да укину Републику Српску, а о хрватском ентитету наравно да не размишљају, а и што би. Вођени сулудом идејом њихових политичих вођа, персонификованих у лику Хариса Силајџића, Бошњаци желе да сву власт пренесу на Сарајево, упорно понављајући како је Република Српска геноцидна творевина и да је треба укинути, свесно игноришући важећи Устав БиХ. Харис Силајџић не само да игнорише устав државе чији је члан Председништва, већ иде и корак даље. Aко је цео свет веома добро разумео пресуду Међународног суда правде по тужби БиХ против Србије, која прецизно каже да Србија није починила геноцид и да Република Српска није геноцидна творевина, него да се геноцид догодио само на једној ограниченој територији и у одређеном временском периоду, а да је одговорност за тај злочин сведена на индивидуалну, очигледно да Харису Силајџићу та пресуда није баш јасна, или не жели да му буде јасна, па упорно понавља гнусну лаж о Републици Српској као геноцидној творевини. Да би убедио своје бираче, али и свет, у ту његову (њихову) гнусну лаж, не бира методе свог деловања, не жали ни труд, а најмање га је брига што за те намере троши огромне новце својих пореских обвезника. Тако поменути члан Председништва БиХ, често подржан од хрватског члана Председништва, на чијим грудима сија орден "Љиљана" за заслуге што се у протеклом рату борио против својих сународника, путује по свету, презентује своје лажи и пише писма коме му падне напамет и кад му падне напамет. И ако нисам правник, а још мање стручњак за уставно право, ипак ми није јасно како то да Харис Силајџић даје себи за право да у име БиХ пише писмо Генералном секретару Уједињених нација, а да о томе није претходно обавестио председника Председништва о својој намери. Одлуке у Председништву доносе се консензусом, што значи да се сва три члана морају сложити око сваког питања. У противном, индивидуални потези су приватна ствар појединца, а не став колективног шефа државе, па тако написано писмо не може се сматрати став државе, већ само мишљење онога ко га је написао и потписао. Ви, господине Силајџићу, имате право да се обратите коме год хоћете и кад год хоћете, али само у своје име, као и сваки други грађанин ове државе. Молим Вас да то више не чините у моје име, ни у име већине грађана Републике Српске, осим ако о томе претходно нисте постигли консензус са члановима колективног органа власти у којем, нажалост, седите.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.