S obje strane Drine: Molim Vas, samo u svoje ime

Piše Branimir-Bata GRULOVIĆ

Setih se jednog slogana koji je dugo stajao, a možda još uvek stoji, negde na nekom od beogradskih bilborda: "Prepoznaj sebe - ljudi su grad": Ja bih proširio taj slogan, koji bi tako proširen glasio: "Ljudi su država". A ako su ljudi država, a jesu, kako da shvatim državu BiH. Ni jednom konstitutivnom narodu ta i takva država izgleda da nije po volji. Srbi i ako nisu srećni što žive u takvoj državi kakva BiH jeste, zadovoljni su što imaju svoj entitet - Republiku Srpsku, i što imaju odgovorno rukovodstvo, koje znalački, snagom političke argumentacije, brani njenu ustavnu poziciju. Hrvati dele ostatak države BiH, Federaciju BiH, sa Bošnjacima. Pošto nisu srećni u toj deobi, uporno pokušavaju da se izbore za treći, odnosno svoj entitet, što im po prirodnom pravu možda i pripada. Bošnjaci, treći konstitutivni narod, koji predstavljaju većinu u BiH, osećaju se tesno u Federaciji BiH, pa sve čine da nametnu svoju volju i hoće pošto-poto da ukinu Republiku Srpsku, a o hrvatskom entitetu naravno da ne razmišljaju, a i što bi. Vođeni suludom idejom njihovih političih vođa, personifikovanih u liku Harisa Silajdžića, Bošnjaci žele da svu vlast prenesu na Sarajevo, uporno ponavljajući kako je Republika Srpska genocidna tvorevina i da je treba ukinuti, svesno ignorišući važeći Ustav BiH. Haris Silajdžić ne samo da ignoriše ustav države čiji je član Predsedništva, već ide i korak dalje. Ako je ceo svet veoma dobro razumeo presudu Međunarodnog suda pravde po tužbi BiH protiv Srbije, koja precizno kaže da Srbija nije počinila genocid i da Republika Srpska nije genocidna tvorevina, nego da se genocid dogodio samo na jednoj ograničenoj teritoriji i u određenom vremenskom periodu, a da je odgovornost za taj zločin svedena na individualnu, očigledno da Harisu Silajdžiću ta presuda nije baš jasna, ili ne želi da mu bude jasna, pa uporno ponavlja gnusnu laž o Republici Srpskoj kao genocidnoj tvorevini. Da bi ubedio svoje birače, ali i svet, u tu njegovu (njihovu) gnusnu laž, ne bira metode svog delovanja, ne žali ni trud, a najmanje ga je briga što za te namere troši ogromne novce svojih poreskih obveznika. Tako pomenuti član Predsedništva BiH, često podržan od hrvatskog člana Predsedništva, na čijim grudima sija orden "Ljiljana" za zasluge što se u proteklom ratu borio protiv svojih sunarodnika, putuje po svetu, prezentuje svoje laži i piše pisma kome mu padne napamet i kad mu padne napamet. I ako nisam pravnik, a još manje stručnjak za ustavno pravo, ipak mi nije jasno kako to da Haris Silajdžić daje sebi za pravo da u ime BiH piše pismo Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, a da o tome nije prethodno obavestio predsednika Predsedništva o svojoj nameri. Odluke u Predsedništvu donose se konsenzusom, što znači da se sva tri člana moraju složiti oko svakog pitanja. U protivnom, individualni potezi su privatna stvar pojedinca, a ne stav kolektivnog šefa države, pa tako napisano pismo ne može se smatrati stav države, već samo mišljenje onoga ko ga je napisao i potpisao. Vi, gospodine Silajdžiću, imate pravo da se obratite kome god hoćete i kad god hoćete, ali samo u svoje ime, kao i svaki drugi građanin ove države. Molim Vas da to više ne činite u moje ime, ni u ime većine građana Republike Srpske, osim ako o tome prethodno niste postigli konsenzus sa članovima kolektivnog organa vlasti u kojem, nažalost, sedite.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.