ПОЈМОВИ као што су нација, вера, крв, сузе, страх, приватизација, капитализам, демократија, тероризам, глобализам, етнички шовинизам, злочин, мржња, толеранција, рат, мир, нови светски поредак... су појмови који се најчешће користе у данашње време.
Хитлер је мобилисао немачку нацију обећавајући им "неуе њелторднунг", или што бисмо ми данас рекли, обећао им је нови светски поредак. Вођа Трећег рајха планирао је да успостави нови светски поредак тако што је хтео да уништи Јевреје, власнике банкарског капитала, мале народе...
На нашу срећу, Хитлеров план није успео.
Међутим, сведоци смо свакодневног стварања новог светског поретка. Уништавање малих народа, као циљ, изгледа да је остао непромењен. Само што модерни креатори тог новог светског поретка користе друге методе. Њихове методе, по принципу завади па владај, са окусом крви, осетили су народи на овим просторима Балкана. И не само они.
Кад смо се добро завадили и обилато искрвавили, дошли су, овде на наше просторе, да нас мире и да нам намећу њихове стандарде и демократске вредности, свесно затварајући очи пред чињеницом да је на овим просторима скоро немогуће преписати и применити све стандарде које је запад створио. Уосталом, оно што су они створили, није апсолутна универзална вредност и једина тековина цивилизације.
Синиша Павић у свом "Хазарском речнику" каже: "Грчко 'не' није исто што и француско 'не', а ово није исто што и немачко 'не' и немачко 'не' није исто што и српско 'не'."
Другим речима, наше историјско искуство није исто са историјским искуством запада.
Човек својим рођењем, по бази аутоматизма, стиче универзална права говора, мишљења, слободе вероисповести, самоопредељења и друга права која су подведена под основна права човека, односно људска права. Сва људска права представљају интегритет сваког човека, с тим што је право на живот и право на слободу предуслов остварења свих других права.
Право на толеранцију и уважавање различитости је својство демократске културе и правне државе. Aко се демократија схвати као прост закон већине, онда се она може претворити у диктатуру већине над мањином. Уколико су демократски принципи законом предвиђени, а у пракси се не спроводе у живот, онда је то симулирана демократија.
Aко је веровати правницима, није тешко закључити да запад на овим просторима спроводи у дело специфичну симулирану демократију, што, уосталом, покушава да чини и бошњачка већина у БиХ.
Концепција права по рођењу, претпоставља такав степен демократске културе у којој је толеранција витална тачка без које такве културе нема, а која, између осталог, захтева и политичку зрелост и свест о одговорности.
Како је толеранција питање духовне слободе, већина нема право да мањини намеће своје мишљење, посебно нема право да при томе користи говор мржње. Бошњачки политичари никако да се призову памети и да коначно схвате да не треба да затварају очи пред сопственим, и не само сопственим, пропадањем, већ тврдоглаво настављају да користе говор мржње као главно оружје за остваривање јефтиних политичких циљева.
Бранимир Бата ГРУЛОВИЋ