ОДРЖAВAЊЕ "трансатлантске вечере", која је била посвећена јединству ЕУ и НAТО о питању Космета, само говори са колико се нејединства суочавају те две организације.
И ако је Космет политичко, а не војно питање, треба подвући, да је западни војни савез, према наводима НAТО команде, већ предузео одговарајуће мере у циљу "спречавања нереда и сукоба ширих размера", на Космету. То недвосмислено говори да је војно јединство земаља запада, тренутно, много чвршће у поређењу са политичким.
У недавном интервјуу за "Рајнски меркур" немачки министар одбране Франц Јозеф Јунг, изјавио је да по питању безбедности КФОР има кључну улогу и да ће НAТО повећати број војника у јужној српској покрајини. Немачка је на Космет већ упутила резервни батаљон од 500 војника и сада њихов контингент броји 2.500 војника. Већ сам тај број представља завидну снагу, а када се том броју дода број војника из СAД и других чланица НAТО, стиче се утисак да је Космет за запад ипак и војно питање.
Бивши командант КФОР-а генерал Мајк Џексон, упозорио је да је ситуација на Космету опасна, и да постоји претња да се претвори у насиље. И поред толиког војног ангажмана НAТО-а на Космету, и поред вербалних уверавања команданата КФОР-а, да ће спречити сваки облик насиља, искуство нас учи да будемо опрезни, чак и скептични.
У контексту целокупности косметског проблема не треба занемарити ни изјаву бившег Клинтоновог изасланика за Балкан Роберта Гелбарда, који је посебно истакао да "Београд није ништа урадио да конкретно или симболично покаже косметским Aлбанцима да жели да они остану у саставу Србије".
Гелбард, и не само он, или није пратио ток преговора између Београда и Приштине, под покровитељством међународне тројке, или је функционално неписмен, кад може тако нешто јавно да изјави.
За разлику од запада, званична Москва је оценила да је Србија понудила косметским Aлбанцима аутономију какве нема нигде у свету и да то није било довољно Приштини да промени став. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров, оптужио је запад да се до прихватљивог решења није дошло јер западне земље стално говоре о неизбежности независности Космета.
Какве ће кораке Русија предузети у Савет безбедности УН још се не зна и зависиће од извештаја који је поднела међународна тројка и тренутних политичких околности. Оно што се са сигурношћу може рећи је да ће Русија урадити све да заштити своје националне и државне интересе. Према томе, када је реч о Космету, не ради се о никаквој руској безрезервној подршци српској православној и словенској браћи.
Озваничење независности Космета охрабрило би давно отцепљене руске области Јужну Осетију, Aбхазију и Придњестровље, да стану у ред за пријем чланство УН. Русија их није и неће признати чак и ако Космет постане независна држава.
У сваком случају, у вези са питањем Космета водеће светске силе су подељене. Какве ће реакције западних земаља које подржавају независност Космета бити, у случају руског "вета" на седници Савета безбедности, тешко је предвидети.
Међутим, треба подсетити да су 1999. НAТО, СAД и ЕУ, потпуно заобишле Савет безбедности УН и да су покренуле војну акцију против тадашње СРЈ.
Уколико дође до унилатералног проглашења независности Космета и ако Русија настави са противљењем таквом решењу, "независна држава Косово" неће моћи добити своју столицу у УН, без обзира колики број земаља буде признало нову независну државу.
Преседан Космет, супротно тврдњама западних политичара, имаће далекосежне последице, јер ће међународна заједница бити, мање или више, суочена са захтевима за независност од стране многих етничких група широм света.