S obje strane Drine: Kosmetska lekcija

Piše Branimir-Bata GRULOVIĆ

ODRŽAVANjE "transatlantske večere", koja je bila posvećena jedinstvu EU i NATO o pitanju Kosmeta, samo govori sa koliko se nejedinstva suočavaju te dve organizacije. I ako je Kosmet političko, a ne vojno pitanje, treba podvući, da je zapadni vojni savez, prema navodima NATO komande, već preduzeo odgovarajuće mere u cilju "sprečavanja nereda i sukoba širih razmera", na Kosmetu. To nedvosmisleno govori da je vojno jedinstvo zemalja zapada, trenutno, mnogo čvršće u poređenju sa političkim. U nedavnom intervjuu za "Rajnski merkur" nemački ministar odbrane Franc Jozef Jung, izjavio je da po pitanju bezbednosti KFOR ima ključnu ulogu i da će NATO povećati broj vojnika u južnoj srpskoj pokrajini. Nemačka je na Kosmet već uputila rezervni bataljon od 500 vojnika i sada njihov kontingent broji 2.500 vojnika. Već sam taj broj predstavlja zavidnu snagu, a kada se tom broju doda broj vojnika iz SAD i drugih članica NATO, stiče se utisak da je Kosmet za zapad ipak i vojno pitanje. Bivši komandant KFOR-a general Majk Džekson, upozorio je da je situacija na Kosmetu opasna, i da postoji pretnja da se pretvori u nasilje. I pored tolikog vojnog angažmana NATO-a na Kosmetu, i pored verbalnih uveravanja komandanata KFOR-a, da će sprečiti svaki oblik nasilja, iskustvo nas uči da budemo oprezni, čak i skeptični. U kontekstu celokupnosti kosmetskog problema ne treba zanemariti ni izjavu bivšeg Klintonovog izaslanika za Balkan Roberta Gelbarda, koji je posebno istakao da "Beograd nije ništa uradio da konkretno ili simbolično pokaže kosmetskim Albancima da želi da oni ostanu u sastavu Srbije". Gelbard, i ne samo on, ili nije pratio tok pregovora između Beograda i Prištine, pod pokroviteljstvom međunarodne trojke, ili je funkcionalno nepismen, kad može tako nešto javno da izjavi. Za razliku od zapada, zvanična Moskva je ocenila da je Srbija ponudila kosmetskim Albancima autonomiju kakve nema nigde u svetu i da to nije bilo dovoljno Prištini da promeni stav. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, optužio je zapad da se do prihvatljivog rešenja nije došlo jer zapadne zemlje stalno govore o neizbežnosti nezavisnosti Kosmeta. Kakve će korake Rusija preduzeti u Savet bezbednosti UN još se ne zna i zavisiće od izveštaja koji je podnela međunarodna trojka i trenutnih političkih okolnosti. Ono što se sa sigurnošću može reći je da će Rusija uraditi sve da zaštiti svoje nacionalne i državne interese. Prema tome, kada je reč o Kosmetu, ne radi se o nikakvoj ruskoj bezrezervnoj podršci srpskoj pravoslavnoj i slovenskoj braći. Ozvaničenje nezavisnosti Kosmeta ohrabrilo bi davno otcepljene ruske oblasti Južnu Osetiju, Abhaziju i Pridnjestrovlje, da stanu u red za prijem članstvo UN. Rusija ih nije i neće priznati čak i ako Kosmet postane nezavisna država. U svakom slučaju, u vezi sa pitanjem Kosmeta vodeće svetske sile su podeljene. Kakve će reakcije zapadnih zemalja koje podržavaju nezavisnost Kosmeta biti, u slučaju ruskog "veta" na sednici Saveta bezbednosti, teško je predvideti. Međutim, treba podsetiti da su 1999. NATO, SAD i EU, potpuno zaobišle Savet bezbednosti UN i da su pokrenule vojnu akciju protiv tadašnje SRJ. Ukoliko dođe do unilateralnog proglašenja nezavisnosti Kosmeta i ako Rusija nastavi sa protivljenjem takvom rešenju, "nezavisna država Kosovo" neće moći dobiti svoju stolicu u UN, bez obzira koliki broj zemalja bude priznalo novu nezavisnu državu. Presedan Kosmet, suprotno tvrdnjama zapadnih političara, imaće dalekosežne posledice, jer će međunarodna zajednica biti, manje ili više, suočena sa zahtevima za nezavisnost od strane mnogih etničkih grupa širom sveta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.