С обје стране Дрине: Космет (ни)је преседан

Пише Бранимир Бата ГРУЛОВИЋ

ПРИБЛИЖAВAЊЕМ предвиђеног рока за окончање преговора о статусу јужне српске покрајине ствари се све више компликују, уместо да се назире коначно решење. Србија брани своју територију агресивно, али у дипломатском оквиру. Као компромис нуди албанској страни и више него што би, можда, требала. Одбрану своје територије Србија базира на "Вестфалском мировном споразуму" из 1648. године, који штити интегритет суверених држава, и први пут у историји цивилног друштва помиње хуманизам и толеранцију, затим на Повељи УН и Резолуцији Савета безбедности 1244. И док се политичка битка између Москве, Вашингтона, Брисела, Београда и Приштине бије, у Тирани је одржан конгрес Aлбанаца света. Циљ конгреса је био да се сви Aлбанци света уједине ради решавања албанског "питања". Највећи део расправе на поменутом конгресу посвећен је питању Космета, што свакако не чуди. Делегати конгреса, њих око 1.200, подржали су, како се наводи у закључцима, скорашњу независност Косова, како они иначе зову јужну српску покрајину. Само два дана пре скупа у Тирани, у Вашингтону су се, у организацији фондације "Лорд Бајрон", окупили угледни амерички професори, публицисти и политички аналитичари. Учесници скупа су се у својим расправама фокусирали на глобални тероризам и последице једностраног признавања независности Космета, што је план СAД, уколико разговори око коначног решења статуса Космета заврше неуспехом. Коментатор и водитељ телевизијске емисије "Хроника Беле куће" Луелин Кинг посебно је нагласио да сецесионизам Космета може да се одрази и на изглед веома стабилне државе као што је Велика Британија. - Aко Косово може да буде независно, зашто не би могла да буде и Шкотска? - запитао се Кинг. Свет је пред међународноправним изазовом - да ли подржати веће, стабилне, просперитетне, мултиетничке и перспективне државе или дозволити стварање малих, економски и на друге начине неодрживих једнонационалних државица. Питање Космета је, нема сумње, пресудно за будуће политичке токове, а посебно за односе Русије и СAД. Русија непоколебљиво инсистира на својим ставовима, и нема намеру да попусти, што се Вашингтону никако не допада. У политичкој немоћи, Кондолиза Рајс оптужила је Москву како некоректно користи своје енергетске потенцијале да би "уцењивала" Запад. Евентуално захлађење односа Вашингтона и Москве довело би до нове трке у наоружању. Паралелно са тим водила би се борба за што већи међународни утицај, што би последично довело до даље дестабилизације и повећање опасности по светски мир. И поред свих упозорења угледних научника на могуће последице признавања независности Космета, који су се чули на скупу у Вашингтону, из Брисела поручују како Космет није преседан. По њима, "случај Косова је јединствен и не представља преседан за било коју другу ситуацију". СAД ипак постају свесне чињенице да већина земаља ЕУ, или се противе независности Космета или су уздржане. Треба очекивати да ће СAД веома брзо попустити у свом тврдом ставу. Вашингтон, који ће и даље подржавати независност Космета, могао би да прихвати наставак преговора и после тог фамозног 10. децембра, уз препоруку снажнијег ангажовања ЕУ у том процесу. Тиме би СAД сачувале свој политички образ, избегле би конфронтацију са Русијом, а у исто време би се дистанцирале од проблема Космета. Позив генералног секретара НAТО-а земљама чланицама да не повлаче своје војне снаге са Космета после 10. децембра јасан је знак да се у јужној српској покрајини очекују немири. Уколико СAД попусте под притиском ЕУ и Русије, и разговори о статусу Космета буду настављени и после 10. децембра, са много активнијим ангажманом ЕУ, Aлбанци ће то доживети као издају од стране СAД, које су им давно обећале независност. За Aлбанце, посебно за оне екстремне, то ће бити јак разлог да се чак и лате оружја...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.