S obje strane Drine: Kosmet (ni)je presedan

Piše Branimir Bata GRULOVIĆ

PRIBLIŽAVANjEM predviđenog roka za okončanje pregovora o statusu južne srpske pokrajine stvari se sve više komplikuju, umesto da se nazire konačno rešenje. Srbija brani svoju teritoriju agresivno, ali u diplomatskom okviru. Kao kompromis nudi albanskoj strani i više nego što bi, možda, trebala. Odbranu svoje teritorije Srbija bazira na "Vestfalskom mirovnom sporazumu" iz 1648. godine, koji štiti integritet suverenih država, i prvi put u istoriji civilnog društva pominje humanizam i toleranciju, zatim na Povelji UN i Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244. I dok se politička bitka između Moskve, Vašingtona, Brisela, Beograda i Prištine bije, u Tirani je održan kongres Albanaca sveta. Cilj kongresa je bio da se svi Albanci sveta ujedine radi rešavanja albanskog "pitanja". Najveći deo rasprave na pomenutom kongresu posvećen je pitanju Kosmeta, što svakako ne čudi. Delegati kongresa, njih oko 1.200, podržali su, kako se navodi u zaključcima, skorašnju nezavisnost Kosova, kako oni inače zovu južnu srpsku pokrajinu. Samo dva dana pre skupa u Tirani, u Vašingtonu su se, u organizaciji fondacije "Lord Bajron", okupili ugledni američki profesori, publicisti i politički analitičari. Učesnici skupa su se u svojim raspravama fokusirali na globalni terorizam i posledice jednostranog priznavanja nezavisnosti Kosmeta, što je plan SAD, ukoliko razgovori oko konačnog rešenja statusa Kosmeta završe neuspehom. Komentator i voditelj televizijske emisije "Hronika Bele kuće" Luelin King posebno je naglasio da secesionizam Kosmeta može da se odrazi i na izgled veoma stabilne države kao što je Velika Britanija. - Ako Kosovo može da bude nezavisno, zašto ne bi mogla da bude i Škotska? - zapitao se King. Svet je pred međunarodnopravnim izazovom - da li podržati veće, stabilne, prosperitetne, multietničke i perspektivne države ili dozvoliti stvaranje malih, ekonomski i na druge načine neodrživih jednonacionalnih državica. Pitanje Kosmeta je, nema sumnje, presudno za buduće političke tokove, a posebno za odnose Rusije i SAD. Rusija nepokolebljivo insistira na svojim stavovima, i nema nameru da popusti, što se Vašingtonu nikako ne dopada. U političkoj nemoći, Kondoliza Rajs optužila je Moskvu kako nekorektno koristi svoje energetske potencijale da bi "ucenjivala" Zapad. Eventualno zahlađenje odnosa Vašingtona i Moskve dovelo bi do nove trke u naoružanju. Paralelno sa tim vodila bi se borba za što veći međunarodni uticaj, što bi posledično dovelo do dalje destabilizacije i povećanje opasnosti po svetski mir. I pored svih upozorenja uglednih naučnika na moguće posledice priznavanja nezavisnosti Kosmeta, koji su se čuli na skupu u Vašingtonu, iz Brisela poručuju kako Kosmet nije presedan. Po njima, "slučaj Kosova je jedinstven i ne predstavlja presedan za bilo koju drugu situaciju". SAD ipak postaju svesne činjenice da većina zemalja EU, ili se protive nezavisnosti Kosmeta ili su uzdržane. Treba očekivati da će SAD veoma brzo popustiti u svom tvrdom stavu. Vašington, koji će i dalje podržavati nezavisnost Kosmeta, mogao bi da prihvati nastavak pregovora i posle tog famoznog 10. decembra, uz preporuku snažnijeg angažovanja EU u tom procesu. Time bi SAD sačuvale svoj politički obraz, izbegle bi konfrontaciju sa Rusijom, a u isto vreme bi se distancirale od problema Kosmeta. Poziv generalnog sekretara NATO-a zemljama članicama da ne povlače svoje vojne snage sa Kosmeta posle 10. decembra jasan je znak da se u južnoj srpskoj pokrajini očekuju nemiri. Ukoliko SAD popuste pod pritiskom EU i Rusije, i razgovori o statusu Kosmeta budu nastavljeni i posle 10. decembra, sa mnogo aktivnijim angažmanom EU, Albanci će to doživeti kao izdaju od strane SAD, koje su im davno obećale nezavisnost. Za Albance, posebno za one ekstremne, to će biti jak razlog da se čak i late oružja...

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.