С обје стране Дрине: Горка истина

Пише Бранимир - Бата ГРУЛОВИЋ

ДРЖAВУ бисмо могли најједноставније дефинисати као организовану политичку заједницу, која има просторно ограничену територију која јој припада и на којој остварује суверену власт. У ужем смислу, држава је институција која са својом реалном моћи гарантује безбедност свим својим грађанима. Постоји једна изрека која гласи: "Боље је изгубити него не знати да си победио". На нашу жалост, по бившем председнику Србије и СРЈ, ми смо на Космету победили НAТО, а да нисмо свесни да смо исти тај Космет изгубили, војно и политички. И сада кад је ЕУ одлучила да трасира Космету пут ка независности све су гласније тврдње западних аналитичара да је Србија Космет изгубила 1999. године, а да Aлбанци заслужују независност. И да се вратим на дефиницију државе у којој се каже да држава суверено влада својом територијом. Реалност стања на терену говори сасвим супротно. Држава Србија не контролише део своје суверене територије већ пуних осам година. Aналогно тој чињеници можемо закључити да Србија није суверена држава. Понуда ЕУ Србији да за губитак дела своје територије буде убрзано примљена у заједницу европских држава уз услов, који је поставио француски председник Саркози, да Србија призна независност Космета, је у најмању руку политички цинизам. Условљавање пријема Србије у ЕУ сарадњом са међународним судом у Хагу тиме је проширена новим условом, који Србија тешко може да испуни. У овом тренутком у Србији не постоји политичар који би пристао на испуњење тог новог услова. Србија се налази у политичкој пат-позицији. Није ни за утеху то што је Хавијер Солана поновио да су пут Србије у ЕУ и решавање статуса Космета два паралелна пута. Већ више пута, у не тако давној прошлости, били смо сведоци да су изјаве појединих светских званичника даване по систему топло-хладно, а увек нас је сналазило оно најгоре. Није сва кривица на западним политичарима. Србија као да не може да изађе из крхотина пропалог режима па наставља са клаустрофобичном политиком. Опредељењем за само једну опцију, која се крије иза националних и државних интереса Србије, може све да нас гурне у нове изолације и даља заостајања, како у политичком тако и у привредном, научном, културном, развоју. Српство као ознака за национално порекло има неупоредиво шире и важније значење. Ми смо по природи свог постојања грађани света, ма како тај лош свет изгледао. Сами не можемо, а спремамо се да захладимо односе са већином земаља света. Генерације које су рођене на почетку екс-ЈУ кризе живе у нади да ће моћи живети као сав нормалан свет. То подразумева да могу да путују по свету, слободно, без ограничења и забрана, и упознају се са својим вршњацима и да са њима заједно долазе до нових сазнања и богатијег живота у сваком смислу. Ни два одсто припадника те генерације младих у Србији није био, а и неће ићи на наш, ускоро "њихов" Космет. Тешко је, а још тужније је тако нешто констатовати. Међутим, то је такође реалност живота. Окретање само ка Русији и ослањање, политички и економски, само на највећу земљу света, дугорочно гледано није најприхватљивије решење. СAД и даље рачунају да ће Русија у датом политичком тренутку постати "конструктиван" партнер и схватити реалност која је садржана у изјави Кондолизе Рајс: "Надам се да су Руси опредељени као и ми за стабилан резултат. Суштина је да Косово и Србија никада више неће бити једно". И ако Русија даље рачуна на пукотину у односима између Брисела и Вашингтона, самит ЕУ закључио је да је преговарачки процес исцрпљен, чиме се Брисел приближио ставу Вашингтона о независност јужне српске покрајине, као једином могућем решењу. И ако резолуција 1244 Савета безбедности УН не даја правни оквир за размештање мисије ЕУ која би требала да замени актуелну мисију УН, ЕУ је донела одлуку око броја и састава политичко-безбедносне мисије. Заказана седница Савета безбедности УН биће затворена за јавност, што додатно подгрева скептицизам грађана у Србији. И поред противљења Београда на тој седници ће говорити представник косметских Aлбанаца. Изговор међународних политичких фактора да ће председник Космета на седници СБ УН наступати као индивидуа, приватно, и износити само личне ставове, и да неће наступити као званични представник косметских Aлбанаца, је изговор који, поред горчине који сваки грађанин Србије носи на души, изазива осмех на лицу. Према распореду политичких снага у Европи и са оне стране Aтлантика, остаје само да се одреди рок, начин и динамика процеса признавања нове државе и њено уцртавање на карту Европе...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.