С обје стране Дрине: Глобализација, историјски процес

Пише Бранимир Бата ГРУЛОВИЋ

НИЈЕ тешко закључити да је глобализација појам који одражава дух данашњице. Пре само деценију или две тај појам није налазио своје место у академским расправама, а поготову не у речнику комуникације између обичних људи. Данас тај појам изазива сукоб између оних који су за и оних који су против глобализације као појаве. И док је за једне то спонтан и позитиван светски процес, за друге је то процес који води доминацији и контроли једне велике силе над осталим човечанством. У својој књизи "Крај историје" Френцис Фукујама је рекао: "Драматичне борбе, ратови и конфликти припадају прошлости, дошли смо до краја историје и до хармоничног поретка". Ова тврдња никако не може да опстане као одржива, јер смо сведоци сасвим супротног тренда. Ратови су, додуше локални, још увек и на почетку 21. века честа појава. Националне државе нису одумрле, чак напротив, постоји тенденција јачање истих. Интеграција света није се догодила већ фундаментализам и агресивни национализам дели нас у сукобљене цивилизације. И поред свих тих чињеница које иду у прилог негирању глобалних трендова, не може се рећи да нисмо сведоци тог историјског процеса који је у току. Aко озбиљније погледамо дубље у историју, лако можемо закључити да глобализација као појава није карактеристика савременог доба. Она се догађала као процес и пре 500 и много више година. Према дефиницији, глобализација је процес који преуређује привредне, политичке, друштвене и културне односе између земаља, региона и континената. Историјски гледано, исто се догађало са египатском, грчком, римском цивилизацијом. Све су оне тежиле да се прошире и да наметну своја дефинисана правила понашања и делања. Исто је то чињено кроз ширење вера или у доба колонијализма, кад су колонијалне силе наметале своје норме као универзалне и једино прихватљиве. То практично значи да је данашња глобализација нешто што се понавља кроз историју само што она мења свој начин утицаја и начин како се шири. Данашња глобализација може се посматрати са више аспеката, али два су доминантна. Први је економска глобализација коју карактеришу два процеса - глобализацију тржишта са једне стране и глобализацију организационих структура економије са друге стране (мултинационалне компаније). Други аспект је информационо-комуникациона глобализација. Овај аспект данас представља најупечатљивији пример интеграционих процеса у свету. Развојем комуникационих могућности и коришћење свемирског пространства за пренос информација, развој брзих глобалних мрежа за пренос података, те компјутеризација многих животних процеса довело нас је у ситуацију да је наша планета постала глобално село. Како год се процес глобализације завршио информационо- комуникациона глобализација лишиће нас оних историјских појава које често називамо периодима мрака. Ризици глобализације, и поред многих предности, су веома велики, да напоменем само један - глобално загревање. Тешко је поверовати да би у случају заокружења процеса свеобухватне глобализације биле загарантоване основне слободе на живот, рад и све друге демократске процесе. Како сада стоје ствари, остаје нам само нада да процес глобализације није могуће завршити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.