S obje strane Drine: Globalizacija, istorijski proces

Piše Branimir Bata GRULOVIĆ

NIJE teško zaključiti da je globalizacija pojam koji odražava duh današnjice. Pre samo deceniju ili dve taj pojam nije nalazio svoje mesto u akademskim raspravama, a pogotovu ne u rečniku komunikacije između običnih ljudi. Danas taj pojam izaziva sukob između onih koji su za i onih koji su protiv globalizacije kao pojave. I dok je za jedne to spontan i pozitivan svetski proces, za druge je to proces koji vodi dominaciji i kontroli jedne velike sile nad ostalim čovečanstvom. U svojoj knjizi "Kraj istorije" Frencis Fukujama je rekao: "Dramatične borbe, ratovi i konflikti pripadaju prošlosti, došli smo do kraja istorije i do harmoničnog poretka". Ova tvrdnja nikako ne može da opstane kao održiva, jer smo svedoci sasvim suprotnog trenda. Ratovi su, doduše lokalni, još uvek i na početku 21. veka česta pojava. Nacionalne države nisu odumrle, čak naprotiv, postoji tendencija jačanje istih. Integracija sveta nije se dogodila već fundamentalizam i agresivni nacionalizam deli nas u sukobljene civilizacije. I pored svih tih činjenica koje idu u prilog negiranju globalnih trendova, ne može se reći da nismo svedoci tog istorijskog procesa koji je u toku. Ako ozbiljnije pogledamo dublje u istoriju, lako možemo zaključiti da globalizacija kao pojava nije karakteristika savremenog doba. Ona se događala kao proces i pre 500 i mnogo više godina. Prema definiciji, globalizacija je proces koji preuređuje privredne, političke, društvene i kulturne odnose između zemalja, regiona i kontinenata. Istorijski gledano, isto se događalo sa egipatskom, grčkom, rimskom civilizacijom. Sve su one težile da se prošire i da nametnu svoja definisana pravila ponašanja i delanja. Isto je to činjeno kroz širenje vera ili u doba kolonijalizma, kad su kolonijalne sile nametale svoje norme kao univerzalne i jedino prihvatljive. To praktično znači da je današnja globalizacija nešto što se ponavlja kroz istoriju samo što ona menja svoj način uticaja i način kako se širi. Današnja globalizacija može se posmatrati sa više aspekata, ali dva su dominantna. Prvi je ekonomska globalizacija koju karakterišu dva procesa - globalizaciju tržišta sa jedne strane i globalizaciju organizacionih struktura ekonomije sa druge strane (multinacionalne kompanije). Drugi aspekt je informaciono-komunikaciona globalizacija. Ovaj aspekt danas predstavlja najupečatljiviji primer integracionih procesa u svetu. Razvojem komunikacionih mogućnosti i korišćenje svemirskog prostranstva za prenos informacija, razvoj brzih globalnih mreža za prenos podataka, te kompjuterizacija mnogih životnih procesa dovelo nas je u situaciju da je naša planeta postala globalno selo. Kako god se proces globalizacije završio informaciono- komunikaciona globalizacija lišiće nas onih istorijskih pojava koje često nazivamo periodima mraka. Rizici globalizacije, i pored mnogih prednosti, su veoma veliki, da napomenem samo jedan - globalno zagrevanje. Teško je poverovati da bi u slučaju zaokruženja procesa sveobuhvatne globalizacije bile zagarantovane osnovne slobode na život, rad i sve druge demokratske procese. Kako sada stoje stvari, ostaje nam samo nada da proces globalizacije nije moguće završiti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.