Родбина жртава НАТО агресије: Даћемо и своје животе само да не идемо у НАТО

Источно Сарајево - Директор ратне болнице “Жица” у Српској Илиџи доктор Милан Пејић рекао је данас да је са подручја општина које је покривала та болница од 30. августа до 9. септембра 1995. године било 11 жртава НАТО бомбардовања, а да је у ову здрваствену установу примљено 36 рањених, међу којима је било и жена и дјеце.

Пејић је током одавања почасти свим жртвама НАТО бомбардовања на подручју Републике Српске, које се одржава у Источном Сарајеву, рекао новинарима да међу страдалим од индиректних посљедица гађања и гранатирања осиромашеним уранијумом, доминирају радници “Ремонтног завода” Хаџићи који су отишли у Братунац.

“Мислим да је у Братунцу од малигне болести умрло 36 људи, што није случајно. Међу њима је и мој колега који је умро од карцинома желуца, његов стриц и стрина су умрли од тумора мозга и плућа, док је мој познаник из жРемонтног заводаж имао три тумора на респираторним органима, који су се јављали један за другим. Случајно сам га лијечио, али му није било помоћи”, изјавио је Пејић.

Он сматра да су ефекти НАТО бомбардовања и данас присутни на подручјима која су засипана осиромашеним уранијуом гдје је, како је рекао, било много паре, прашине, контаминације земљишта, воде, хране.

“На Илиџи, гдје смо били, било је неколико значајних војних објеката који су, обично ноћу интензивно гранатирани”, навео је Пејић.

Према његовим ријечима, то су Војна пошта у Жуновници, “Технички ремонтни завод”, “Претис”, те “Орао” у Рајловцу.

“Ми смо били у окружењу и издржали смо више од 30 офанзива које су биле на том подручју. Имали смо 6.500 рањених и 3.500 операција у општој анестезији. Издржали смо све и на крају отишли онако како нисмо очекивали”, нагласио је Пејић.

Он је споменуо и прве жртве овог злочиначког чина, брата и сестру Галинац, Раденка и Радмилу, за које је рекао да су циљано гађани из авиона на повратку кући у Војковиће.

Борислав Кондић рекао је новинарима да је био свједок убиства Раденка и Радмиле које је, након сахране њиховог брата Радована у Вогошћи, возио кући у Војковиће.

“У повратку сам претпоставио да ће НАТО дејствовати у вечерњим часовима и журили смо да се негдје склонимо. Када је пала прва ракета, већ смо били на путу према кратеру који је настао, а када смо стигли до њега, авион, којег је Раденко препознао, поново је налетио. Било је касно да негдје побјегнемо, па смо од детонације летјели у зрак. Авион је надлетио и трећи пут и топом од 20 милиметара погодио наше возило на три мјеста”, испричао је Кондић.

Мајка настрадалих, Мирјана Галинац каже да не зна шта је још држи у животу од туге и жалости за троје погинуле дјеце.

“Изгубила сам троје дјеце, двоје од НАТО-а, а 15 дана прије њих, погинуо ми је син на Трнову. Након тога ми је унук са само двије и по године оболио и завршио у специјализованој установи у Приједору”, истакла је Мирјана.

Она је навела да јој тешко пада што други унук са којим живи, а који има проблема са кичмом, не може да нађе посао адекватан његовој болести, те пита да ли као мајка троје убијене дјеце, са својим унуцима заслужује више пажње.

Данашњем одавању почасти жртвама НАТО бомбардовања присуствује и Зора Вуковић из Бањалуке, чији је син јединац, двадесетједногодишњи Борис, погинуо 11. септембра 1995. приликом бомбардовања релеја на подручју Мркоњић Града.

“Он је био на релеју на Чворишту и управо када смо разговарали телефоном, веза се прекинула. Нисмо знали шта се десило. Тада су налетјели авиони и почело је бомбардовање. Други дан смо чули да је погођен и срушен релеј. Мој син је одбачен од детонације и сутра је пронађен испод јелке, а његов колега је пронађен међу рушевинама”, изјавила је Вуковићева.

Она је додала да јој је најтеже када чује да неко хоће у НАТО и пита да ли постоји неко ко то може да онемогући.

“Ако треба ми ћемо своје животе дати да не идемо у НАТО. Ја нећу да моја унука, која је рођена седам мјесеци послије смрти мог сина, а њеног оца, доживи ово што сам и ја”, поручила је Вуковићева.  

Милуновић: Никад ни у један војно-политички савез без Србије

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић поручио је данас у Источном Сарајеву да Срби и Српска никада неће бити ни у једном војно-политичком савезу у којем нема Србије.
“Зар треба да приступимо НАТО-у који евентуално може да поново нападне нашу браћу Србе и да ми будемо у униформама са супротне стране? Не можемо да упаднемо поново у историјску замку у коју је упао српски народ у скорашњој историји за вријеме аустроугарске окупације. То нећемо никада дозволити”, рекао је Милуновић на духовној академији поводом обиљежавања Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Републици Српској.

Милуновић је истакао да Војска Републике Српске није НАТО-у пружила повод за напад, али су га они сами нашли инсценирајући страдање цивила на сарајевској пијаци Маркале, након чега су бомбардовали њене положаје.

“Инсценирали су и оно што се десило у Тузли, за шта су независни експерти из неколико земаља утврдили да страдање цивила у том граду није проузроковала хаубичка граната, него експлозив постављен на лицу мјеста”, рекао је Милуновић.

И градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић рекао је да је повод за НАТО бомбардовање Републике Српске била лажна теза да су Срби бомбардовали пијацу Маркале.

“До данас не постоје ни институције, ни појединци који су доказали да су Маркале бомбардоване са српских положаја”, нагласио је Вуковић.

Према његовим ријечима, иако су бомбардовани и остали дијелови Републике Српске, највише је на удару било тадашње Српско Сарајево.

Он сматра да обиљежавање НАТО агресије у наредном периоду треба да буде на вишем нивоу него ове године.

“Дужни смо да обиљежавање егзодуса сарајевских Срба и НАТО бомбардовања Републике Српске подигнемо на још виши ниво”, истакао је Вуковић.

Вуковић је захвалио Новинској агенцији Републике Српске - СРНА и предсједавајућем Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сташи Кошарцу, који су својом упорношћу допринијели да данашњи датум буде обиљежен на нивоу Републике Српске, како и приличи.

Он је ријечи захвалности упутио и министру Милуновићу, јер су за вријеме његовог мандата многи догађаји, који су важни за Источно Сарајево, уведени у ред обиљежавања на највишем нивоу Републике Српске.

Вуковић је захвалио и љекару Славку Ждралу, који је са колегама са подручја Источног Сарајева и у сарадњи са чувеним хирургом из Србије Даницом Грујичић, оформио озбиљан тим који коначно има институционални капацитет и биће финансиран од Владе Србије, а чији задатак је да одговоре на питања колика ће штета од НАТО бомбардовања осиромашеним уранијумом бити у наредном периоду.

Директор болнице “Жица” на Илиџи код Сарајева из периода одбрамбено-отаџбинског рата, љекар Милан Пејић рекао је да је НАТО агресија на Републику Српску била борба Давида и Голијата.

“У том периоду, од 30. августа до 9. септембра, погинуло је 11 бораца и цивила. За то вријеме имали смо 35 рањених на разним мјестима - бораца, цивила, дјеце...”, навео је Пејић.

Пејић је указао и на катастрофалне посљедице по становништво од бомбардовања пројектилима са осиромашеним уранијумом.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.