Лозо: Оснивање Народне скупштине било је визионарски одговор на прегласавање Срба

БАЊАЛУКА - Оснивање Скупштине српског народа у БиХ 24. октобра 1991. године било је изнуђен, али мудар и визионарски одговор на прегласавање српских представника и неуставне одлуке муслиманских и хрватских посланика, те најава формирања демократског и институционалног оквира Републике Српске, оцијенио је за Срну Предраг Лозо из републичког Центра за друштвено-политичка истраживања.

Била је то, истиче Лозо, свјесна одлука, једна у низу оних које су ишле у правцу дјеловања да се не би поновила дешавања попут геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/.

Одлука о оснивању Скупштине српског народа у БиХ, подсјећа он, донесена је 24. октобра 1991. године у Сарајеву, а претходило јој је нелегално и нелегитимно усвајање Платформе Предсједништва БиХ, Меморандум СДА о суверености БиХ, Писмо о намјерама и расписивање референдума о суверености БиХ од муслиманских и хрватских посланика у Скупштини БиХ.

„То је учињено на превару, након прекида засједања, и без присуства и подршке српских посланика, ноћу између 14. и 15. октобра 1992. године. Оснивање Скупштине српског народа у БиХ сматрало се одговором на поменута документа и методе прегласавања представника српског народа“, рекао је Лозо, који је начелник Одјељења за идентитетска истраживања и културу памћења у Центру.

Он је подсјетио да су новоформирану Скупштину чинили представници српских странака из парламента БиХ, који је напуштен због превара и нелегалности, њих укупно 78, од тога СДС 72, СПО два и из Партије реформских снага четири посланика, а касније се Скупштини прикључило још пет посланика и од тада је имала 83 посланика.

„Из свједочења српских државника и политичара из тога времена може се извући закључак да је Скупштина српског народа у БиХ основана због тога што су муслимански и хрватски посланици, кршећи Устав СР БиХ, користећи преваре и недозвољене методе, прегласавали српске посланике и наметали им сопствене одлуке о будућности БиХ“, истиче Лозо.

Био је то, оцјењује, изнуђен, али мудар и визионарски одговор на неуставне одлуке муслиманско-хрватских представника и њихову неспремност да се на уставан начин заштите српски интереси и рјешава криза.

„Сам назив, Скупштина српског народа у БиХ, јасно показује да је она требало да артикулише интересе српског народа. Била је то и фактичка најава формирања институционалног одговора на сецесију и разбијање Југославије те најава формирања демократског и институционалног оквира касније Републике Српске“, рекао је Лозо.

Према његовим ријечима, то је била и жеља легално на изборима изабраних представника да, у складу са потребама српског народа који вијековима живи на овим просторима, Срби одлучују о својој судбини изван страних и непријатељских центара.

„Била је то свјесна одлука, једна у низу оних које су ишле у правцу дјеловања да се не би поновила дешавања попут геноцида над Србима у НДХ из периода Другог свјетског рата“, истакао је Лозо.

Поменуту одлуку, додаје, пратила је одлука о остајању српског народа БиХ у заједничкој држави Југославији, коју је требало потврдити на плебисциту који је на истој сједници и расписан.

Он је подсјетио да је завршни документ са ове прве сједнице била Декларација Скупштине српског народа у БиХ, у којој се наводило, између осталог, да је постојећи уставно-правни поредак увелико нарушен у Југославији и у БиХ, да су угрожена права и битни интереси српског народа у БиХ, те да већ дуго траје завјера да се српски народ, као конститутивни народ у БиХ, сведе на националну мањину.

У Декларацији је наведено да је Скупштина српског народа у БиХ установљена јер је српски народ поучен трагичним искуствима у овом вијеку, поготово геноцидом извршеним над њим, и јер пријети опасност од нових и сличних трагичних догађаја.

Српски народ је, наведено је у Декларацији, историјски и државотворан народ и равноправан је са свим таквим народима, српски народ има дугу традицију демократије, он поштује и уважава посебности и интересе других народа и држава, али тражи да и они уважавају интересе и посебности српског народа и државе у којој живи.

На Палама ће данас свечано бити обиљежено 35 година постојања Народне скупштине Републике Српске, основане као Скупштина српског народа у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.