ОХР на путу без повратка

БАЊАЛУКА - Продужење мандата ЕУФОР-а "Алтеа" не би требало да изазове веће спорове у Савјету безбједности УН, али би расправа о стању у БиХ могла додатно отворити питање будућности ОХР-а, чији је нови руководилац још непознат. Док се чланице међународне заједнице не усаглашавају о насљеднику Кристијана Шмита, све више пажње привлаче и могућности преиспитивања улоге и овлашћења те институције.

Сједница Савјета безбједности заказана је за 30. октобар, када би требало да буде разматрана ситуација у БиХ и одлучено о продужењу мандата европске војне мисије. Према анализи организације "Секјурити каунсил рипорт" (СЦР), продужење мандата ЕУФОР-а не би требало да буде спорно, док би питање будућности ОХР-а могло показати колико су дубоке разлике међу чланицама око међународног надзора над БиХ.

За разлику од претходних година, када је посебну пажњу привлачило питање да ли ће Кристијан Шмит усмено представити извјештај о стању у БиХ, вршилац дужности високог представника Луис Кришок неће путовати у Њујорк на предстојећу сједницу. Из ОХР-а је потврђено да је редовни шестомјесечни извјештај достављен генералном секретару УН, који ће га прослиједити Савјету безбједности. Тиме је питање евентуалног Кришоковог обраћања отклоњено, али разлози због којих се претходних година водила расправа о представљању ОХР-а остају дио ширег спора о статусу те институције.

Русија се претходних година противила учешћу Шмита на сједницама Савјета безбједности, оспоравајући његов статус високог представника. Због тих неслагања на јесењим засједањима, на којима се одлучивало о продужењу мандата ЕУФОР-а, углавном је постизан компромис према којем Шмит није усмено представљао извјештај, већ га је достављао у писаној форми.

Кришок је дужност преузео 1. јула, након што је Шмитова оставка ступила на снагу. Управни одбор Савјета за спровођење мира (ПИК) именовао га је за вршиоца дужности 30. јуна, очекујући да у међувремену буде изабран нови високи представник. Међутим, рок за постизање договора, 14. јул, прошао је без сагласности о насљеднику па Кришок и даље обавља ту функцију.

Управо тај застој отвара питање да ли је ријеч само о одгађању именовања новог високог представника или о почетку ширег преиспитивања будућности ОХР-а. Стручњак за међународне односе Лучиано Калужа сматра да би садашње околности могле означити почетак постепеног гашења функције високог представника у БиХ те да би Кришок могао бити један од посљедњих који ће је обављати.

- Мислим да је ово процес гашења функције високог представника и на том путу смо увелико - каже Калужа, додајући да би се такав правац могао назрети и из извјештаја и расправе у Савјету безбједности.

Он, међутим, не очекује да ће ОХР бити угашен већ на предстојећој сједници. Према његовој процјени, изостанак договора о новом високом представнику могао би да продужи процес у којем се све више отвара питање оправданости досадашњег модела међународног надзора.

Да расправа о ОХР-у превазилази питање избора насљедника показују и могућности које у својој анализи наводи СЦР. Једна од њих је усвајање предсједничке изјаве Савјета безбједности којом би се Управни одбор ПИК-а позвао да оконча процес избора новог високог представника, уз поновну потврду услова из агенде "5+2", који представљају оквир за затварање ОХР-а. Друга могућност била би независна стратешка ревизија Канцеларије високог представника, којом би се испитале њене преостале функције и процијенио напредак БиХ у испуњавању циљева и услова из агенде "5+2". Такав приступ омогућио би да се, осим питања ко ће преузети функцију високог представника, размотре и њена будућа улога и обим овлашћења. Ипак, ријеч је о могућим правцима дјеловања које наводи СЦР, а не о усаглашеним одлукама Савјета безбједности.

СЦР наводи и могућност усвајања посебне изјаве за медије којом би чланице Савјета безбједности потврдиле суверенитет и територијални интегритет БиХ, позвале политичке актере да поштују судске одлуке и изборне резултате те одбациле једностране покушаје измјене уставног оквира земље. Усвајање таквог документа зависило би од договора чланица и коначних формулација, посебно у дијелу који се односи на уставни поредак и улогу међународних институција.

Два става

Кристијан Шмит напустио је БиХ 1. јула 2026. године. Након тога Управни одбор Савјета за спровођење мира (ПИК) именовао је Луиса Кришока за вршиоца дужности високог представника до избора насљедника. Међутим, договор о новом именовању није постигнут па Кришок и даље обавља ту функцију. САД заступају став да треба престати са међународним надзором и изградњом држава и нација, док у Бриселу имају сасвим другачији став.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.