Резултати анализе стања у болницама широм РС

Република Српска, у европским размјерама, једна од земаља са најмањим бројем запослених доктора и медицинских сестара на 100 хиљада становника

AНAЛИЗA стања у домаћим болницама показала је да су у некима добро искоришћени капацитети и да солидно раде - као, на примјер, у Фочи и Градишци - док друге да имају озбиљних кадровских проблема. У изјави за "Глас Српске" републички министар здравља и социјалне заштите, Ранко Шкрбић, навео је да ће његово министарство, на основу резултата ове анализе, са менаџментским тимовима болница сачинити акционе планове за превазилажење проблема и побољшање постојећег стања. - Свака болница мораће децидно да предложи начине унапређења и рационализације. Рационализација не значи увијек смањење нечега, већ може да значи и унапређење активности. Ту, првенствено, мислим на унапређење услуга, које свака болница треба да пружа - нагласио је министар Шкрбић. Поручивши да Министарство здравља и социјалне заштите има рјешења и приједлоге како да се здравство у Српској подигне на виши ниво, Ранко Шкрбић је додао да се већ спроводе одређене активности на побољшању здравственог сектора. Када је ријеч о броју радника у здравству, ресорни министар је нагласио да је Република Српска, у европским размјерама, једна од земаља са најмањим бројем запослених доктора и медицинских сестара на 100 хиљада становника. - Међутим, ми имамо други проблем, а то је вишак нерадника. Дакле, присутан је вишак људи, који су одређеним "препорукама" у годинама иза нас заузели радна мјеста, а њихова стварна продуктивност је веома мала. Због њих и постоји проблем ниских плата у здравству. О, такозваној, "прекапацитираности" можемо говорити у случајевима када је на једном одјељењу запослено много доктора и медицинских сестара, од којих велики број веома мало или готово никако не ради оно што би требали. Наравно, сви они тврдиће вам управо супротно - истакао је Ранко Шкрбић. Министар здравља и социјалне заштите је подвукао да ако се на једној клиници, или неком одјељењу, раде, на примјер, операције или прегледе ока, онда сви запослени морају да се ангажују максимално, односно по принципима које је у посљедњих пет година дефинисала савремена научна јавност. Не смије да се деси, поручио је министар Шкрбић, да је, рецимо, на неком одјељењу или клиници запослено 20 или 30 људи, а да послове које они раде може успјешно да заврши седам доктора, када би радили пуно радно вријеме. - Значи, мораћемо дефинисати и редефинисати ставове око овога. Други проблем је што многи здравствени радници избјегавају да раде у неразвијеним срединама. Тражићемо рјешења и за такве случајеве, и то на тај начин што ћемо вишку запослених понудити да ради тамо гдје је мањак кадрова - најавио је ресорни министар. Генерални директор највеће здравствене установе у Републици - бањолучког Клиничког центра - Милан Скробић, рекао је за наш лист да ће, на основу "ситуационе анализе у здравству", у овој кући покушати да направе реалну пројекцију потребних кадрова. Тренуто, овај Клинички центар има 2.250 запослених. - Када је ријеч о љекарима, у нашем центру ради њих око 400, док је медицинских сестара и техничара око 700 - појаснио је Скробић. Он сматра да у Клиничком центру Бања Лука, послије реорганизације, неће бити мање од двије хиљаде запослених. - Свакодневно, на нашим клиникама лежи око 1.100 пацијената, тако да су нам потребе за кадром заиста велике. Значи, око двије хиљаде запослених у овом клиничком центру је сасвим реална цифра - закључио је Милан Скробић. Р. ШКОНДРИЋ С. МИЛЕТИЋ УЛAГAЊA - У протеклом периоду уложили смо значајна средства у инфраструктуру, опрему и кадрове у неколико здравствених установа, попут клиничких центара у Бањој Луци и Касиндолу и болница у Приједору, Добоју, Бијељини и Зворнику - рекао је Ранко Шкрбић. КЛИНИЧКИ ЦЕНТAР БAЊA ЛУКA Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске, Ранко Шкрбић, рекао је да је са представницима лакташког "Интеграл инжењеринга" разговарао о припремним радовима, који ће претходити реконструкцији Клиничког центра у Бањој Луци. - Заједно са бањолучким "Водоводом", морамо да ријешимо проблем одвода и довода воде, како би све било спремно за почетак радова - нагласио је министар Шкрбић, истакавши да представници компаније "Вамед Недерланд" из Холандије, која је укључена у пројекат реконструкције, већ неколико дана разговарају са руководством Клиничког центра и појединим начелницима о новој опреми, која је потребна за осавремењивање највеће здравствене установе у Српској. Ранко Шкрбић је додао да би до средине маја требало да буде позната спецификација потребне опреме, што је веома важно. По завршетку реконструкције, бањолучки Клинички центар биће богатији за осам операционих сала, Одјељење интензивне његе са 27 кревета, Клинику за хирургију, Поликлинику, савремено опремљену патологију...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.