Ревизори контролишу ревизоре

БAЊAЛУКA - Трошење новца у институцијама БиХ није годинама поправљено како се то приказује у ревизорским извјештајима, него су у појединим институцијама постали мудрији у књижењу трошкова, због чега је неопходно да се испита и начин на који ради Канцеларија за ревизију институција БиХ.

Рекла је то "Гласу Српске" посланик СНСД-а у Парламенту БиХ Душанка Мајкић, која је и била иницијатор идеје усвојене у сриједу на сједници Представничког дома Парламента БиХ да се ангажује међународна кућа која ће дати професионалну оцјену рада Канцеларије за ревизију институција БиХ.

Канцеларија за ревизију институција БиХ за прошлогодишње пословање дала је тек неколико мишљења са резервом, а ниједно негативно, иако су кршења закона и милионски сумњиви трошкови видљиви у великом броју извјештаја.

- У извјештајима се наизглед поправља стање у институцијама БиХ зато што је све већи број оних које су добиле позитивна мишљења ревизије, али одговорно тврдим да су само нашли људе који знају да на одговарајући начин књиже трошкове и сакрију од злоупотребе јавног новца - рекла је Мајкићева.

Она је додала да постоји законска обавеза да нека међународна ревизорска кућа сваке четири године обави професионалну ревизију Канцеларије за ревизију институција БиХ, а да је то посљедњи пут рађено 2005. године.

- Дали смо задатак Канцеларији да што прије ангажује међународну кућу и добије оцјену свог рада, јер очигледно да постоје разлози због којих ревизори уопште не дају негативна мишљења, а институције БиХ, које прате свакодневне афере, немају намјеру да поступе по налозима ревизије - рекла је Мајкићева.

Она тврди и да су ревизорски извјештаји који се раде на нивоу БиХ и РС значајно другачији, јер се не ради ревизија учинка институције БиХ, као што се ради у РС. Каже и да се без те ревизије не може утврдити шта је урађено и шта смо добили за потрошени јавни новац.

Ову разлику у раду главни ревизор БиХ Миленко Шего негира.

Каже да се исто ради на оба нивоа, али да у РС има више јавних компанија, па самим тим и извјештаја о учинку рада.

- Ентитети имају јавне компаније, а на нивоу БиХ их нема - тврди Шего.

Он каже и да је спровођење закључака ревизије рада институција БиХ ствар законодавне и извршне власти, а не њихова.

- На потезу је Парламент БиХ да покрене питање јавне одговорности, а они то не чине, јер нема политичке воље и није лако признати неодговорност свог министра. Лакше је то пребацивати на нас да нису извјештаји добри и да је ревизија блага - рекао је Шего.

Он тврди и да је Парламент БиХ пропустио да раније нареди ревизију рада Канцеларије за ревизију институција БиХ.

Посланик СДС-а Aлександра Пандуревић рекла је да посланици ове странке нису подржали Извјештај о активностима Канцеларије за ревизију институција БиХ у 2010. години који је Представнички дом Парламента БиХ усвојио, те да су гласали за иницијативу да Канцеларију контролише независна ревизија.

- С обзиром на честе злоупотребе Закона о јавним набавкама и да нам није ружичасто стање о питању финансија у институцијама БиХ, а нема негативних ревизорских извјештаја, сматрамо да треба извршити контролу рада ревизора и да ли су подложни политичким интересима - рекла је Пандуревићева.

Канцеларија за ревизију институција БиХ, која је институције редом упозоравала на расипништво и сама је прошле године потрошила 1,7 милиона КМ на бруто плате и накнаде запослених, што је за 100.000 више него годину раније, повећани су и трошкови путовања и ПТТ услуга, а запослили су и девет нових радника, показао је то њихов финансијски извјештај за прошлу годину.

Ревизори су у свом мишљењу датом на Извјештај извршењу буџета институција БиХ за 2009. годину навели да је кључни проблем институција БиХ непостојање интерних контрола.

То значи да нема никакве контроле у тим институцијама и да новац може да троши како ко хоће.

Ипак, није било негативних ревизорских извјештаја и једини од када постоји та канцеларија добила је БХРТ због сакривених десет милиона КМ губитака.

Контролом извршења буџета институција БиХ за 2009. годину ревизија је утврдила да од свих њихових препорука које су изрекли 2008. године институције БиХ су испуниле девет, по седам се поступа, а 16 препорука је игнорисано.

Ревизија, ипак, није дала негативно мишљење на тај извјештај већ чак 64 нове препоруке.

Институције које су добиле мишљење са резервом, својим буџетима у укупном буџету БиХ учествују са 60 одсто.

Путни трошкови институција БиХ у 2009. години износили су 17,7 милиона марака, телефони и ПТТ услуге 10,3 милиона, а издаци за употребу службених возила више од 20 милиона. БиХ су закупи у 2009. години коштали 26 милиона марака, од чега је само за закуп станова дато 9,3 милиона.

Скоро иста ситуација поновила се са ревизијом рада институција БиХ за 2010. годину, али, поново, није било негативних мишљења ревизора.

Извјештаји за 2009. годину

Дом народа Парламента БиХ усвојио је јуче ревизорске извјештаје 62 институције БиХ за 2009. годину уз низ примједби делегата на рад појединих институција.

Делегати су усвојили и два закључка које је предложио шеф Клуба српских делегата Сташа Кошарац у којима се наводи да Дом народа од Савјета министара БиХ и надлежних министарстава захтијева да покрену процедуру избора у Регулаторној агенцији за комуникације БиХ и Институту за нестала лица БиХ.

Предсједавајући Дома народа Огњен Тадић рекао је да велики дио јавности сматра да су ови ревизорски извјештаји "пуцањ у празно", те да нема политичке воље да се санкционише неодговорно и незаконито понашање.

Делегат српског народа Крстан Симић је рекао да има осјећај да се олако прелази преко ревизорских извјештаја и да је крајње вријеме да се иде у "дубину".

- Морају се захтијевати смјене одговорних у институцијама гдје су утврђене неправилности и незаконито трошење новца - казао је Симић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.