Различите реакције у Србији и Хрватској на одлуку МСП

Београд, Загреб - Предсједник Хрватске Колинда Грабар-Китаровић саопштила је данас да није задовољна пресудом Међународног суда правде у Хагу којом се одбија тужба Хрватске за геноцид против Србије, али да је уважава.

Она тврди да је из образложења пресуде јасно ко је био агресор, а ко жртва.

"Суд је утврдио да су на територију Хрватске почињени тешки злочини, тешка кршења људских права и међународног хуманитарног права, које су починиле српске снаге и ЈНА, али да обим тих злочина није довољан да се злочин прогласи геноцидом", наводи се у саопштењу Китаровићеве.

У саопштењу се додаје да пресуда упућује на потребу кажњавања сваког злочина и привођења правди свих починилаца, оних који су наредили злочине или их нису спријечили. 

Китаровићева поручује да ће посебно истрајати на проналажењу несталих лица и на повратку културног насљеђа.

"Хрватска је данас чланица ЕУ и NATO и окренута је будућности. Жељела бих да се и све државе југоисточне Европе окрену ка европским вриједностима и будућности", навела је Китаровићева и поручила да ће као предсједник Хрватске бити иницијатор таквих вриједности.

Међународни суд правде у Хагу одбио је данас у цјелости тужбу Хрватске и противтужбу Србије за геноцид, чиме је окончан спор између двије земље који је трајао дуже од 15 година.

Предсједник суда Петр Томка изјавио је, читајући пресуду, да Хрватска није доказала да су ЈНА и српске снаге на њеној територији починиле геноцид, као и да Србија није доказала постојање геноцида, нити намјере о геноциду за вријеме и прије операције "Олуја".

Штрбац: Наконм пресуда помирење још даље

Директор Документационо-информативног центра "Веритас" Саво Штрбац рекао је да је пресудом Међународног суда правде окончан судски спор Србије и Хрватске, али не и спор између двије државе и два народа, и оцијенио да неће доћи до помирења.

Штрбац је рекао Срни да послије ове пресуде не може доћи до помирења, јер ће Хрвати одбијање српске контратужбе тумачити тако као да је "њихов свети Домовински рат чист као суза".

"Утврђивање истине пред непристрасним органом у пракси би требало довести до помирења, али послије овакве одлике, остаје све како је и било, свака страна ће се укопати у својим одлукама и ставовима", рекао је Штрбац.

Он је навео да сва отворена питања остају као и до сада, и да свака држава остаје на својим позицијама, којих ће се "држати као пијан плота".

"Послије овог ће Хрвати тумачити да су Срби и Србија извршили геноцид, а Срби да су Хрвати извршили геноцид у Другом свјетском рату и да је жОлујаж примјер геноцида", рекао је Штрбац.

Он је навео да ће обје стране тражити у тој пресуди, којом су обје тужбе за геноцид одбијене, оно што им иде у корист, а прескакати оно што не иде.

Штрбац је напоменуо да жалбе на пресуду нема, и да је могућа само ревизија, ако се дође до нових чињеница, а рок за то је шест мјесеци, али застарјелост наступа након 10 година, и тешко је предвидјети да ће нека страна доћи до нових чињеница.

Послије Брионских транскрипата, у којим је јасно изражена намјера да се уништи један народ, и протјеривања око 400.000 Срба, Штрбац је запитао који би још докази требало да испливају.

Он је оцијенио да ће Хрвати много теже прихватити овај неријешени резултат, него Срби.

"Пресуда је велика. Сви су говорили да је очекивано да ће бити одбијене тужба и контратужба, јер не досежу ниво геноцида. Очигледно да су судије ослушкивале глас народа", навео је Штрбац.

Он је рекао да је задовољан тиме како је српски правни тим представио контратужбу Србије пред Судом, али да није задовољан како се српска власт понашала прије и током главног претреса, јер су нудили одустајање од тужби.

Штрбац је са жаљењем констатовао да је српска контратужба одбачена једногласно, а хрватска са 15 на према два, и оцијенио да се српски ад хок судија очигледно повиновао већинском мишљењу и није имао храбрости као хрватски судија.

Он је оцијенио да ће и суд у Чикагу, пред којим су Срби тужили америчку организацију МПРИ за помагање акције "Олуја", помно ишчитавати ову пресуду, у којој је "Олуја" оцијењена као етничко чишћење, али не и као геноцид, и да ће то етничко чишћење бити довољно да пресуди у корист Срба.

Међународни суд правде у цијелости је одбио међусобне тужбе и Србије и Хрватске за геноцид.

Јосиповић незадовољан пресудом у Хагу

Хрватски предсједник Иво Јосиповић каже да није задовољан коначном пресудом Међународног суда правде, која је одбила и хрватску и српску тужбу за геноцид, али да је припремом тужбе, у чему је и сам учествовао, "одрађен" дуг према жртвама.

Јосиповић, који је учествовао у припремању тужбе прије него што је постао предсједник, за Нову ТВ је казао да је "добијена опомена о страшним злочинима који су се догодили на овим просторима".

"Питање је да ли страшни злочини који су се догодили подразумијевају геноцид, а Суд је заузео ово конзервативно становиште и подигао љествицу за геноцид јако високо", оцијенио је он.

Хрватски предсједник сматра да су "неки од најстрашнијих злочина испали из рачунице, јер је Суд процијенио да је Србија везана конвенцијом од 1992".

Како је додао, Суд је прилично јасно код контратужбе Србије рекао да Хрватска не може бити сматрана земљом која је починила геноцид, те да су скинути и наводи о геноцидности "Олује".

"Цијена рата је била врло скупа, Хрватска је била жртва агресије. Нажалост, Суд не одлучује о тим питањима", мишљења је Јосиповић.

По њему, кључни проблем је био како доказати геноцидну намјеру и како ставити појединачне случајеве у заједнички контекст.

"Ми смо развили теорију мозаика, гдје смо покушали да докажемо да су сви догађаји били дио јединствене намјере да се почини геноцид. Били смо свјесни тог ризика да би оваква одлука Суда могла бити вјероватна", рекао је он, оцијенивши и да хрватски правни тим није ни у чему погријешио.

Он сматра и да реперкусије ове пресуде на хрватску будућност неће бити негативне, као и да се не мијења афирмација хрватског става да је слободу стекла праведним ратом.

Коментаришући даље односе са Србијом, Јосиповић је процијенио да ће сада, вјероватно, бити подигнуте страсти у медијима, коментари незадовољства и задовољства пресудом.

"Ниједна гарнитура не може одустати од тражења несталих, а с друге стране постоји и одговорност свих држава да процесуирају ратне злочине", закључио је Јосиповић.

Милановић незадовољан одбијањем хрватске тужбе

Предсједник Владе Хрватске Зоран Милановић изјавио је да није задовољан одбијањем хрватске тужбе против Србије за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу, али је задовољан одбијањем српске противтужбе.
Милановић је рекао да одлуку суда треба поштовати и да је хрватска страна учинила све што је било могуће у посљедњих 15 година.

"Прошло је више од 20 година од ратних страдања, Хрватска је у ЕУ и има прилику да гради своју будућност у том смјеру. Србији, у том погледу, желимо све најбоље, али не одустајемо од питања несталих и повратка културног блага", каже Милановић, преносе хрватски медији.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.